Duga je jedan od najlepših prirodnih fenomena koji privlači pažnju ljudi širom sveta. Iako se često vezuje za kraj kiše i sunčane dane, njen nastanak ima jednostavno naučno objašnjenje koje se zasniva na ponašanju svetlosti.
Kako nastaje duga?
Duga nastaje kada Sunčeva svetlost prolazi kroz sitne kapljice vode koje ostaju u vazduhu nakon kiše. Prilikom ulaska u kapljicu svetlost se prelama, zatim se odbija od njene unutrašnje površine, a pri izlasku se ponovo prelama. Tokom tog procesa bela Sunčeva svetlost razlaže se na različite boje koje zajedno čine dugu. Zato se najčešće pojavljuje kada kiša prestaje, a sunčevi zraci ponovo obasjaju nebo.
Najčešće se može uočiti sedam boja – crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta – koje se postepeno smenjuju i stvaraju prepoznatljiv luk na nebu.
Duga se uvek nalazi na suprotnoj strani od Sunca. Na primer, ako je Sunce iza posmatrača, duga će se pojaviti ispred njega.
Povremeno se na nebu može uočiti i dvostruka duga. Druga, spoljašnja duga nastaje kada se svetlost unutar kapljice vode odbije dva puta umesto jednom. Zbog toga je ona slabijeg intenziteta, a raspored boja je obrnut u odnosu na unutrašnju dugu.
Zanimljivost
Iako izgleda kao da svi posmatraju istu dugu, svaka osoba zapravo vidi svoju. Razlog je to što položaj kapljica vode i ugao pod kojim svetlost dopire do oka nisu isti za svakog posmatrača. Zato je duga jedinstven prizor koji zavisi od mesta sa kojeg je posmatramo.
