Alergija nastaje kada imuni sistem preterano reaguje na neku supstancu iz okruženja – alergen. Zanimljivo je da prilikom prvog kontakta često nema nikakvih simptoma. Organizmu je potrebno vreme da „zapamti“ alergen i razvije osetljivost na njega, proces poznat kao senzibilizacija.
Pri sledećem susretu sa istom supstancom, mogu se aktivirati antitela i ćelije imunog sistema koje oslobađaju histamin i druge materije odgovorne za tipične simptome alergije. Zato se mogu javiti kijanje, curenje ili zapušenost nosa, svrab i suzenje očiju, osip ili otok, dok reakcije na hranu mogu uključivati i probleme sa varenjem ili disanjem.
Među čestim alergenima su polen, grinje i prašina, buđ, životinjska perut, određene namirnice, ubodi insekata, pojedini lekovi, lateks i neki metali. Na razvoj alergija mogu uticati i genetika, okruženje i promene mikrobioma, mada nauka još nema potpuno objašnjenje zašto kod nekih ljudi nastaju, a kod drugih ne.
Da li ste znali?
Alergija se može pojaviti i na supstancu sa kojom smo ranije dolazili u kontakt bez ikakvih problema. Razlog je to što se osetljivost imunog sistema može razvijati postepeno.
Dijagnoza se najčešće postavlja na osnovu simptoma, uz kožne ili krvne testove. Terapija zavisi od vrste alergije i može uključivati izbegavanje alergena i lekove za ublažavanje simptoma, dok se kod određenih alergija primenjuje i imunoterapija kojom se postepeno razvija veća tolerancija organizma.
Najvažnije je, dakle, razumeti da alergija nije reakcija na „opasnu“ supstancu, već pogrešna procena našeg imunog sistema – odbrana organizma koja se aktivirala tamo gde stvarna opasnost ne postoji.
