Za putnike koji žele da upoznaju ovaj deo zemlje, selo Sati je glavna polazna tačka. Ovde se nalaze porodični smeštaji i lokalni vodiči, a poseta Kaindiju može da se poveže sa obilaskom Kolsajskih jezera i šetnjom po okolnim planinama.
Dva različita doživljaja jezera u istom kraju
Kaindi i Kolsajska jezera pripadaju istom nacionalnom parku. Zajednički su im planinsko okruženje i četinarske šume, ali Kaindi ima detalj po kojem se odmah prepoznaje: bleda debla koja se izdižu iz vode.
Upravo zbog njih pogled se ne zadržava samo na obali i okolnim vrhovima. Stabla raspoređena po jezeru pokazuju gde je nekada rasla šuma. Kada uslovi dozvole da se vidi ispod površine, mogu se uočiti i sačuvane grane potopljenih smrča.
Iznad vode debla su ogoljena, dok se njihov razgranati deo krije u dubini. Ta razlika čini Kaindi zanimljivim i kada se posmatra izbliza i kada se fotografiše sa okolnih staza.
Stabla usred vode
Objašnjenje je u promeni koju je ovaj predeo doživeo 1911. godine. Zemljotres je pokrenuo odron, a obrušeni materijal pregradio je rečni tok. Voda se zatim skupljala u dolini i potopila drveće.
Smrče zato nisu izrasle u jezeru. Ostale su na svom mestu dok se voda podizala oko njih. Kaindi danas leži na približno 1.900 metara nadmorske visine, u planinskom sistemu Tjen Šan.
Predeo koji se čuva kao celina
Područje Kolsai Kolderi nalazi se od 2021. godine u UNESCO-ovoj Svetskoj mreži rezervata biosfere. Zaštita obuhvata mnogo više od samih jezera: šume, planinske livade, vodotokove i staništa brojnih životinja.
Za obilazak Kaindija zato nije važna samo fotografija potopljenih stabala. Put do njega pruža priliku da se upozna planinski Kazahstan, deo zemlje u kojem se stepa smenjuje sa šumom, a iznad dolina uzdižu visoki vrhovi.
