Zbog ovog teritorijalnog spora, dve zemlje više od osam decenija nakon završetka Drugog svetskog rata još uvek nisu potpisale zvanični mirovni sporazum.
Istorijski koreni i sukob suvereniteta
Pred sam kraj Drugog svetskog rata, u avgustu 1945. godine, Sovjetski Savez je pokrenuo vojnu operaciju kojom je zauzeo čitav arhipelag, uključujući i četiri najjužnija ostrva – Iturup, Kunašir, Šikotan i grupu ostrva Habomai. Japansko stanovništvo sa ovih prostora ubrzo je deportovano, a ostrva su integrisana u sastav tadašnjeg Sovjetskog Saveza, a kasnije i Ruske Federacije.
Tokio naglašava da su ova četiri južna ostrva istorijski deo Japana i da nikada pre 1945. godine nisu bila pod ruskom upravom, pozivajući se na bilateralne ugovore iz 19. veka. S druge strane, Moskva zastupa stav da je sovjetski suverenitet nad arhipelagom rezultat međunarodnih sporazuma i legitimna posledica Drugog svetskog rata, te da je taj status nepovratan.
Strateški i ekonomski značaj arhipelaga
Značaj Kurilskih ostrva daleko prevazilazi njihovu površinu. Arhipelag kontroliše prolaz iz Ohotskog mora u otvoreni Tihi okean. Za Rusiju, ova ostrva predstavljaju prirodnu odbrambenu barijeru koja omogućava njenoj Tihookeanskoj floti slobodan i bezbedan prolaz tokom čitave godine, uključujući i kretanje podmornica kroz prolaze koji se zimi ne zamrzavaju.
Pored vojnog i geostrateškog uticaja, morski akvatorijum oko Kurilskih ostrva spada među najbogatija ribolovna područja na svetu. Zbog specifičnih morskih struja, ove vode obiluju raznovrsnim ribljim fondom i morskim plodovima, dok sama ostrva leže na značajnim rezervama mineralnih sirovina, retkih metala i potencijalnim nalazištima nafte i prirodnog gasa.
Neizvesna perspektiva mirovnog sporazuma
Tokom proteklih decenija održani su brojni pregovori i diplomatski susreti na najvišem nivou kako bi se pronašao kompromis. Predlagani su različiti modeli – od zajedničkih ekonomskih aktivnosti na ostrvima, preko posebnih režima slobodnog kretanja za bivše stanovnike, do potencijalnog predavanja dva manja ostrva Japanu.
Međutim, savremena geopolitička previranja dodatno su udaljila dve strane od rešenja. Rusija je u potpunosti obustavila zvanične pregovore o mirovnom ugovoru, a na ostrvima je pojačala vojno prisustvo i infrastrukturu. Kurilska ostrva tako ostaju stvarni i simbolički podsetnik na nerešena pitanja iz prošlosti, dok borba za kontrolu nad ovim strateškim prolazom nastavlja da oblikuje bezbednosnu arhitekturu severnog Pacifika.
