Iako se na prvi pogled mogu zamisliti kao surove i stenovite planine, Zagros ume da pokaže potpuno drugačije lice, naročito u proleće, kada padine prekrivaju livade pune boja.
Posle zimskih kiša i topljenja snega, planinski predeli Zagrosa mogu da ozelene i procvetaju. Zelene padine, žuti, ljubičasti i crveni cvetovi, plavo nebo i sive stene stvaraju prizor koji više podseća na umetničko platno nego na tipičan pejzaž Bliskog istoka.
Posebnu lepotu daju planinske doline. Tamo gde tokom sušnijih meseci dominiraju zemljani i zlatni tonovi, u proleće se pojavljuju intenzivne nijanse zelene, dok cvetne livade unose dodatne boje. Zbog toga se Zagros u ovom periodu godine često doživljava kao jedan od najlepših prirodnih pejzaža regiona.
Ovaj planinski lanac dug je više od 1.500 kilometara, a pruža se kroz Iran, Irak i delove jugoistočne Turske. Najviši vrh je Dena, visok oko 4.400 metara, a čitav region karakterišu duboke doline, visoke planine i raznovrsni biljni i životinjski svet.
Zagros nije zanimljiv samo zbog prirode. Ovo je prostor sa hiljadama godina istorije, različitim narodima, kulturama i tradicijama, pa se na njegovim padinama prepliću prirodno i kulturno nasleđe. Planine su vekovima bile dom različitim zajednicama, a njihova izolovana sela sa tradicionalnom arhitekturom dodatno doprinose posebnom izgledu pejzaža.
Ipak, možda je upravo proleće trenutak kada Zagros pokazuje svoje najlepše lice. Tada surove planinske padine dobijaju potpuno novu energiju, a priroda kao da uzima četkicu i preko zelenih planina razliva čitavu paletu boja.
