Vučić je u podkastu „MD MEETS“, koji vodi direktor kompanije „Aksel Špringer“ Matijas Defner, govorio o evropskim integracijama, ekonomskim rezultatima Srbije, položaju Evrope u svetu, predstojećim izborima i aktuelnim međunarodnim prilikama.
On je istakao da punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški cilj Srbije, iako smatra da proces proširenja ne zavisi isključivo od rezultata i zasluga zemalja kandidata.
„Bićemo još više na putu ka EU“
Govoreći o tome što Srbiji nije otvoren Klaster 3, Vučić je rekao da je Beograd ispunio četiri tražena uslova i da je očekivao odluku koja je usledila, ali da zbog toga Srbija neće promeniti svoj odnos prema evropskim integracijama.
„Uvek govorite o zaslugama, ali vidimo da se ne radi o zaslugama, već o politici. Ali, ono što će ih iznenaditi, bićemo još više na putu ka EU i isporučićemo još više, i još brže, i čak na efikasniji način“, rekao je Vučić.
On je naveo da je Srbija spremna da ispuni i eventualne nove zahteve.
„Čak i ako nam postave još dva, tri preduslova, reći ćemo, u redu, ispunićemo i to“, poručio je Vučić.
Prema njegovim rečima, Srbija će sprovesti preporuke koje se odnose na izborni proces, kao i ono što je od nje traženo u oblasti pravosuđa posredstvom Venecijanske komisije i drugih institucija.
Vučić je ocenio i da se poslednjih godina stvarala negativna atmosfera prema Srbiji, navodeći tvrdnje o navodnoj upotrebi zvučnog topa i slučaj „Sarajevo safari“. Smatra da su na taj način u drugi plan stavljani rezultati koje je zemlja ostvarila.
Srbija čini 51 odsto BDP-a Zapadnog Balkana
Govoreći o ekonomskim rezultatima, Vučić je ocenio da je Srbija poslednjih godina ostvarila najveći napredak u regionu i naveo da je po prosečnim zaradama prestigla Crnu Goru.
„Srbija danas čini 51 odsto ukupnog BDP-a Zapadnog Balkana“, rekao je Vučić.
Prema podacima koje je izneo, više od polovine ukupne ekonomske aktivnosti Zapadnog Balkana odnosi se na Srbiju.
Vučić je naveo i da na Srbiju otpada 57,1 odsto ukupnog izvoza Zapadnog Balkana u zemlje Evropske unije, kao i 61 odsto stranih direktnih investicija koje dolaze u region.
On smatra da se takvi rezultati ne vrednuju u dovoljnoj meri kada se govori o napretku Srbije prema Evropskoj uniji i da na proces pristupanja, osim ostvarenih rezultata, utiču i političke okolnosti.
Prema njegovim rečima, Srbija nastoji da razvija što bolje odnose sa različitim međunarodnim partnerima, uključujući evropske zemlje, SAD i Kinu, kako bi stvorila povoljnije uslove za poslovanje i dalji rast domaće ekonomije.
Vučić je ocenio da ostvareni rezultati pokazuju da je takva politika dala efekat i da se međunarodni odnosi i ekonomski razvoj ne mogu posmatrati odvojeno.
„Kao Evropljani, zaostajemo“
Predsednik Srbije se osvrnuo i na položaj Evropske unije u globalnoj ekonomiji, ocenjujući da Evropa zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama i Kinom u oblastima poput ekonomskog rasta i inovacija.
„Kao Evropljani, zaostajemo. Zaostajemo jer radimo manje od Kineza i Amerikanaca“, rekao je Vučić.
Prema njegovom mišljenju, evropske zemlje moraju bolje da razumeju promene koje se događaju u svetu i razloge zbog kojih Kina beleži brz ekonomski napredak.
On je naveo da Srbija upravo zbog toga pokušava da uspostavi što bolje odnose sa različitim ekonomskim i političkim partnerima i na taj način stvori uslove za dalji rast.
O budućoj podeli sveta
Govoreći o tome kako bi svet mogao da izgleda u narednih pet godina, Vučić je ocenio da će države težiti većoj samostalnosti i manjoj zavisnosti od drugih.
Prema njegovoj proceni, SAD i Kina ostaće dve velike svetske sile, dok bi Evropska unija trebalo da pokuša da se pozicionira kao treći globalni stub. Kao važne sile izdvojio je i Indiju, Rusiju i druge velike regionalne aktere.
Ocenio je i da bi novi savez Turske, Pakistana i Saudijske Arabije mogao dodatno da promeni odnose snaga i podele u svetu.
Kada je reč o položaju Srbije u takvim okolnostima, Vučić je poručio da zemlja želi da sama donosi odluke i vodi politiku u skladu sa sopstvenim interesima.
„Da, mi smo je izabrali. To je srpska stolica“, rekao je Vučić, govoreći o zahtevima da se Srbija jasnije svrsta na jednu stranu.
Istakao je da Srbija ima strateški cilj da postane punopravna članica Evropske unije, ali istovremeno želi da zadrži samostalnost u vođenju spoljne politike.
Izbori najverovatnije u oktobru ili početkom novembra
Vučić je tokom razgovora govorio i o predstojećim izborima u Srbiji i ocenio da zemlju očekuje veoma teška predizborna kampanja.
Prema njegovim rečima, izbori će najverovatnije biti održani u oktobru ili početkom novembra.
Govoreći o takozvanoj „Studentskoj listi“, Vučić je rekao da će prihvatiti izborni rezultat ukoliko ona dobije većinsku podršku građana.
„Ako pobede na izborima sa jedan odsto, 0,5 odsto razlike, to ću odmah priznati, potvrditi i čestitati im“, rekao je Vučić.
Na pitanje da li ima ambiciju da nakon predsedničkog mandata postane premijer, Vučić je odgovorio da bi o tome najpre morao da razgovara sa ljudima iz svoje stranke.
Dodao je da će konačnu odluku doneti građani Srbije na izborima.
Srbiji je uzeto 14 odsto teritorije
Vučić je poručio da se principi međunarodnog prava moraju jednako primenjivati na sve države, posebno kada je reč o njihovom teritorijalnom integritetu.
On je podsetio na događaje iz 1999. godine i naveo da je Srbiji, nakon bombardovanja koje je sprovelo 19 zemalja NATO-a bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, uzeto 14 odsto teritorije koja je, kako je istakao, bila pod garancijama Povelje i rezolucija UN.
„Zašto ste uzeli 14 odsto teritorije Srbije koja je bila pod garancijom Povelje UN i rezolucija UN?“, upitao je Vučić.
Prema njegovoj oceni, bombardovanje Srbije i kasniji događaji u vezi sa Kosovom i Metohijom predstavljali su otvaranje „Pandorine kutije“ kada je reč o poštovanju međunarodnog prava.
Vučić je istovremeno ponovio da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali smatra da isti principi međunarodnog prava moraju da važe za sve države.
On je ocenio da je potrebno tražiti kompromisno rešenje koje bi vodilo ka miru.
Svet se nalazi na ivici mnogo većeg rata
Kada je reč o bezbednosnoj situaciji u svetu, Vučić je ocenio da su međunarodne prilike sve složenije i da postoji ozbiljna opasnost od širenja postojećih sukoba.
Prema njegovoj proceni, svet se nalazi na početku perioda koji bi mogao da preraste u znatno veći rat, dok dosadašnji pokušaji da se dođe do mira nisu dali očekivane rezultate.
Vučić je istakao da ne očekuje skoro okončanje rata u Ukrajini. On smatra da rat neće biti završen tokom ove godine, niti pre proleća naredne godine.
Osvrćući se na nedavni susret sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, Vučić je naveo da se poznaju godinama i da su razgovarali o evropskom putu, ekonomskoj saradnji i infrastrukturnim projektima.
Predsednik je na kraju istakao da Srbija želi da očuva odnose sa različitim međunarodnim partnerima, uz nastavak evropskog puta, i da će odluke donositi vodeći se, kako je naveo, interesima Srbije.
