Da li ste znali da stoka, kućni ljubimci i divlje životinje takođe mogu da dožive toplotni stres, a u ekstremnim uslovima i toplotni udar, koji može imati ozbiljne posledice po njihovo zdravlje.
Za razliku od ljudi, mnoge životinje teže podnose visoke temperature jer nemaju iste mogućnosti rashlađivanja organizma. Goveda, svinje, ovce, koze i konji posebno su osetljivi tokom dugotrajnih perioda sa temperaturama iznad proseka, naročito kada su praćene visokom vlagom vazduha.
Kako se životinje bore protiv vrućine?
Životinje se hlade na različite načine: znojenjem, ubrzanim disanjem i traženjem hlada. Međutim, kada temperature postanu previsoke, prirodni mehanizmi više nisu dovoljni.
Kod goveda se toplotni stres može prepoznati po ubrzanom disanju, smanjenom unosu hrane, malaksalosti i okupljanju oko izvora vode. Krave tokom velikih vrućina mogu da daju manje mleka, jer organizam energiju usmerava na borbu protiv pregrevanja.
Svinje su posebno ugrožene jer imaju mali broj funkcionalnih znojnih žlezda i teško se rashlađuju. Zbog toga često traže hlad, leže na vlažnim površinama ili se hlade u blatu.
Stručnjaci upozoravaju da je tokom vrelih dana najvažnije obezbediti životinjama stalno dostupnu svežu vodu, dovoljno hlada i dobru ventilaciju u objektima. Stoku ne bi trebalo izlagati najvećim temperaturama tokom podneva, a radnje poput transporta ili većih fizičkih aktivnosti treba planirati u hladnijim delovima dana.
Ni divlje životinje nisu pošteđene
Toplotni talasi utiču i na životinje u prirodi. Suše smanjuju dostupnost vode, a visoke temperature menjaju ponašanje mnogih vrsta. Divlje životinje češće izlaze u potragu za vodom tokom noći, dok se tokom dana skrivaju od sunca.
Vrućine mogu uticati i na ptice, insekte i druge manje životinje, koje zbog nedostatka vode i hrane mogu imati velike gubitke.
