Stručnjaci navode da organizam ne reaguje jednako kod svih ljudi. Dok pojedinci gotovo i ne primećuju promene vremenskih uslova, drugi osećaju izraženu iscrpljenost već nekoliko sati pre dolaska kiše, naglog zahlađenja ili porasta temperature.
Posebno su osetljive osobe koje već imaju određene hronične zdravstvene probleme, ali i oni koji su izloženi svakodnevnom stresu, neredovnom snu i fizičkoj neaktivnosti. Kod njih vremenske promene mogu dodatno pojačati osećaj malaksalosti i smanjiti radnu sposobnost.
Prema rečima lekara koji se bave holističkim pristupom zdravlju, važno je posmatrati organizam kao celinu. Fizičko stanje, emocionalna stabilnost i životne navike međusobno su povezani i zajedno utiču na sposobnost tela da se prilagodi spoljnim promenama.
Meteoropatske reakcije najčešće se manifestuju kroz pad energije, promene raspoloženja, nervozu ili pojačanu potrebu za snom. Iako se često smatraju prolaznim neprijatnostima, stručnjaci savetuju da se ovakvi simptomi ne ignorišu ukoliko postanu učestali ili intenzivni.
Veliku ulogu u očuvanju otpornosti organizma ima i imunitet. Redovna fizička aktivnost, kvalitetan san, uravnotežena ishrana i boravak na svežem vazduhu doprinose boljem prilagođavanju tela na promene u okruženju. Osim toga, smanjenje stresa i negovanje mentalnog zdravlja mogu pozitivno uticati na opšte stanje organizma.
Mnogi ljudi primećuju da su tokom tmurnih i kišnih dana manje motivisani i produktivni. Stručnjaci objašnjavaju da vremenski uslovi mogu uticati na biološke ritmove, nivo energije i raspoloženje, naročito kod osoba koje su već pod opterećenjem svakodnevnih obaveza.
Iako vremenske promene ne možemo kontrolisati, možemo raditi na jačanju sposobnosti organizma da im se prilagodi. Zdrave životne navike, dovoljno odmora i briga o fizičkom i mentalnom zdravlju ostaju najvažniji saveznici u periodima čestih vremenskih oscilacija.
