Iako je mnogi povezuju sa breskvom, nektarina je zapravo njen bliski rođak, toliko blizak da se na istom stablu breskve ponekad može pojaviti grana koja rađa nektarine.
Najveća razlika između ove dve voćke krije se u jednoj osobini: kori. Dok je breskva prepoznatljiva po dlačicama, nektarina ima potpuno glatku površinu. Za tu razliku odgovorna je prirodna mutacija koja je promenila samo jednu osobinu ploda, ali je vremenom stvorila novu sortu koja je osvojila ljubitelje voća širom sveta.
Nektarina je pravi simbol leta: sočna, mirisna i osvežavajuća, a njena slatkoća dolazi od prirodnih šećera koji se razvijaju tokom sazrevanja na suncu. Osim što prija kao sveže voće, često se koristi u pripremi kolača, džemova, kompota, salata, pa čak i u kombinacijama sa sirom i mesom.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da boja njene kore govori mnogo o ukusu. Crvenkasti i zlatni tonovi nastaju kao posledica pigmenta koji se razvija pod uticajem sunčeve svetlosti, dok se ispod glatke kore krije meso bogato vitaminima, naročito vitaminom C, kao i vlaknima i antioksidansima.
Za razliku od nekih voćnih vrsta koje zahtevaju posebne uslove, nektarina voli tople krajeve i mnogo sunčanih dana. Upravo zato uspeva i u mnogim delovima Srbije, gde letnje temperature omogućavaju da plodovi dostignu punu aromu i slatkoću.
Možda je najlepša tajna nektarine upravo u tome što je nastala gotovo slučajno, a danas je jedna od omiljenih, vodenastih letnjih voćki. I najmanje promene u prirodi ponekad mogu da stvore nešto potpuno novo i posebno.
