Govoreći tokom London Climate Action Week, generalni sekretar António Gutereš istakao je da svet mora da zna „pravu cenu“ razvoja veštačke inteligencije.
Data centri troše ogromne količine energije
Prema upozorenju UN, data centri koji pokreću napredne AI sisteme troše sve više električne energije i vode zbog potrebe za stalnim radom i hlađenjem računarske opreme.
Gutereš je naveo da bi do 2030. godine ovi centri mogli da troše više električne energije nego pojedine države, dok bi potrebe za vodom mogle da dostignu nivo dovoljan za osnovne godišnje potrebe čak 1,3 milijarde ljudi u podsaharskoj Africi.
Zahtev za većom transparentnošću
Ujedinjene nacije traže od tehnoloških kompanija da redovno mere i javno objavljuju podatke o:
- potrošnji električne energije,
- emisiji ugljen-dioksida,
- korišćenju vode,
- uticaju na zemljište i životnu sredinu.
Pored toga, pozvane su da se obavežu da će do 2030. godine svoje data centre napajati isključivo energijom iz obnovljivih izvora.
AI i klimatski ciljevi
„Ako veštačka inteligencija želi da pomogne u stvaranju bolje budućnosti, mora biti transparentna kada je reč o troškovima koje danas stvara“, poručio je Gutereš.
On je upozorio da svet i dalje kasni u ostvarivanju klimatskih ciljeva i ocenio da je ubrzano ulaganje u obnovljive izvore energije najefikasniji način za smanjenje emisija štetnih gasova.
Tehnološki napredak i ekološki izazovi
Poslednjih godina razvoj veštačke inteligencije doveo je do naglog širenja velikih data centara širom sveta. Dok tehnološke kompanije ističu koristi AI sistema za privredu, nauku i svakodnevni život, ekološke organizacije upozoravaju da rast ovih tehnologija mora biti praćen većom odgovornošću prema životnoj sredini.
Zbog toga se sve češće postavlja pitanje: može li veštačka inteligencija biti deo rešenja za klimatske promene, ako istovremeno doprinosi rastu potrošnje energije i prirodnih resursa?
