Hrana je često jedan od najlepših razloga za putovanje. Ukusi, mirisi i načini pripreme mogu da otkriju istoriju i običaje nekog kraja podjednako upečatljivo kao znamenitosti i muzeji.
Na različitim svetskim gastronomskim listama i u izborima poznatih kulinarskih portala godinama se pojavljuju specijaliteti iz Azije, Evrope, Afrike i drugih krajeva sveta. Iako se njihov redosled razlikuje, pojedina jela iznova privlače pažnju zbog autentičnog ukusa, tradicije i načina pripreme. Među njima se našao i jedan omiljeni specijalitet iz Srbije.
Kari masaman – Tajland
Masaman je jedan od najpoznatijih tajlandskih karija, iako se u njegovom ukusu prepoznaju i uticaji persijske i muslimanske kuhinje. Priprema se od aromatične kari paste, kokosovog mleka, mesa, krompira, luka i kikirikija.
Za razliku od nekih izrazito ljutih tajlandskih jela, masaman ima blaži i zaokruženiji ukus. Slano, slatko i blago ljuto spajaju se sa mirisima cimeta, kardamoma, karanfilića i drugih začina.
Napolitanska pica – Italija
Napolitanska pica pokazuje kako nekoliko jednostavnih sastojaka može da postane svetski gastronomski simbol. Tajna je u mekanom testu sa vazdušastim ivicama, kvalitetnom paradajzu, maslinovom ulju, bosiljku i mocareli.
Peče se veoma kratko na izuzetno visokoj temperaturi, tradicionalno u peći na drva. Posebnost ovog umeća potvrđuje i činjenica da je veština napuljskih pica-majstora upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Čokolada – ukusi Meksika i drevne Amerike
Istorija čokolade znatno je duža od istorije tabli koje danas pronalazimo u prodavnicama. Najstariji tragovi upotrebe kakaoa vode do Južne Amerike, odakle se proširio prema Centralnoj Americi i današnjem Meksiku.
Maje i Asteci kakao su koristili za pripremu napitaka, često gorkih i obogaćenih začinima. Savremena istraživanja pokazuju da je kakao bio pripitomljen pre više od 5.000 godina na području današnjeg Ekvadora, a zatim se širio trgovačkim putevima. Više o istraživanju porekla kakaoa.
Vremenom je čokolada promenila oblik, način pripreme i ukus, ali je ostala jedna od najomiljenijih poslastica na svetu.
Suši – Japan
Suši se danas priprema u bezbroj varijanti, ali njegova istorija počela je kao način čuvanja ribe. Riba se nekada solila i stavljala u fermentisani pirinač, koji se potom uglavnom odbacivao.
Kasnijim razvojem tehnike pirinač začinjen sirćetom postao je sastavni deo jela. Savremeni suši može da sadrži ribu, morske plodove, povrće, alge i druge dodatke. Unjegovoj osnovi ostaju preciznost, svežina namirnica i ravnoteža ukusa.
Pekinška patka – Kina
Prepoznatljiva po tankoj i hrskavoj kožici, pekinška patka spada među najčuvenija jela kineske kuhinje. Njena priprema zahteva vreme i posebnu tehniku sušenja i pečenja.
Meso i komadići kožice najčešće se služe u tankim palačinkama, uz mladi luk, krastavac i sos od slatkog pasulja ili hoisin sos. Upravo spoj hrskave kožice, sočnog mesa i slatko-slanih dodataka čini ovo jelo posebnim.
Hamburger – od Hamburga do Amerike
Naziv hamburger povezuje se sa nemačkim gradom Hamburgom i jelima od usitnjene govedine, ali se savremeni hamburger – pljeskavica postavljena između dve polovine peciva – razvio i postao popularan u Sjedinjenim Američkim Državama.
Njegova najveća prednost je mogućnost prilagođavanja. Pored različitih vrsta mesa, danas postoje riblje, pileće i vegetarijanske verzije, uz gotovo neograničen izbor sireva, povrća i sosova.
Penang asam laksa – Malezija
Penang asam laksa je aromatična malezijska supa poznata po izrazito kiselkastom, ljutom i osvežavajućem ukusu. Njenu osnovu čine riba i rezanci, dok tamarind daje karakterističnu kiselost.
U jelo se, u zavisnosti od recepta, dodaju čili, limunska trava, luk, krastavac, ananas, đumbirov cvet i sveže začinsko bilje. Rezultat je složena kombinacija ukusa koja ovu supu izdvaja od drugih azijskih specijaliteta.
Tom jam gung – Tajland
Tom jam gung je poznata tajlandska supa sa škampima, čiji ukus počiva na spoju ljutog, kiselog, slanog i blago slatkog. Miris joj daju limunska trava, listovi kafir limete i galangal, koren sličan đumbiru.
Postoji bistra verzija supe, ali i kremastija varijanta kojoj se dodaju pasta od čilija i mleko. Bez obzira na način pripreme, ovo jelo ostaje prepoznatljivo po intenzivnoj aromi i osvežavajućoj kiselosti.
Sladoled – poslastica bez granica
Teško je pronaći deo sveta u kojem ne postoji neka verzija hladne poslastice. Od italijanskog đelata i turske dondurme do voćnih sorbeta, sladoled se prilagođavao lokalnim sastojcima i ukusima.
Može biti jednostavan ili raskošan, mlečni ili voćni, klasičan ili obogaćen neobičnim začinima. Upravo zbog bezbroj mogućih kombinacija ostao je jedna od najpopularnijih poslastica svih generacija.
Pileća muamba – Centralna Afrika
Različite verzije pileće muambe pripremaju se u Angoli, Gabonu i drugim delovima Centralne Afrike. Osnovu obično čine piletina, paradajz, beli luk, čili, bamija i proizvod dobijen od plodova uljane palme.
Jelo je bogato, gusto i intenzivnog ukusa, a uglavnom se služi uz pirinač ili prilog od kasave. Recept se razlikuje od zemlje do zemlje, pa čak i od jedne porodice do druge.
Sarma – Srbija i Balkan
Sarma zauzima posebno mesto u domaćoj kuhinji. U Srbiji se najčešće priprema od listova kiselog kupusa punjenih mlevenim mesom i pirinčem, uz dodatak luka, začina i suvog mesa.
Kuća obično zamiriše već tokom dugog i laganog kuvanja, a mnogi smatraju da je sarma još ukusnija narednog dana. Gotovo svaka porodica ima svoj recept, neko dodaje više suvog mesa, neko pravi sitnije sarme, dok drugi tvrde da je tajna u zapršci ili laganom krčkanju.
Iako različite vrste sarme postoje širom Balkana, Bliskog istoka i drugih krajeva nekadašnjeg Osmanskog carstva, verzija sa kiselim kupusom duboko je ukorenjena u srpskoj kulinarskoj tradiciji. Posebno je vezana za zimske dane, slave i praznične trpeze, zbog čega za mnoge nije samo jelo već ukus doma i porodičnih okupljanja.
