Iako će svi obnovljivi izvori energije zajedno po prvi put u istoriji premašiti ukupnu proizvodnju iz uglja, nijedan pojedinačni izvor još uvek ne može samostalno da mu parira. Drugo mesto po obimu proizvodnje zauzima prirodni gas sa 6.976 teravat-sati, a slede ga hidroenergija, solarni izvori, energija vetra i nuklearna energija.
Ratni sukobi na Bliskom istoku izazvali su skok cena prirodnog gasa na tržištima u Evropi i Aziji, pa su elektrane koje imaju mogućnost izbora goriva dobile snažniji ekonomski motiv za korišćenje uglja. Zbog toga je IEA revidirala ranije procene i umesto očekivanog pada sada predviđa rast proizvodnje električne energije iz uglja u 2026. godini.
Proizvodnja struje iz ovog medijuma najizraženija je u Aziji, gde Kina sama pokriva više od polovine svetske proizvodnje iz uglja, koji čini oko 55 odsto njenog energetskog miksa. U Indiji taj udeo iznosi čak 71 procenat, dok u zemljama jugoistočne Azije ugalj učestvuje sa oko 48 odsto u ukupnoj proizvodnji.
Analitičari upozoravaju da brzina kojom obnovljivi izvori potiskuju fosilna goriva ne uspeva da isprati opšti rast potrošnje električne energije. Očekuje se da će globalna potražnja za strujom porasti za 3,6 odsto ove godine i dodatnih 3,8 procenata naredne godine, zbog čega novoinstalirani kapaciteti obnovljivih izvora primarno pokrivaju novonastalu potrošnju, umesto da menjaju postojeće termoelektrane.
Upkos tome što će se ukupni udeo uglja u svetskom energetskom miksu vremenom smanjivati, IEA procenjuje da će on ostati dominantan pojedinačni izvor električne energije najmanje do 2030. godine.
