Cena paradajza u pojedinim hrvatskim gradovima dostigla je 7 evra po kilogramu, dok se čeri paradajz prodaje i za 10 evra. Time je ovo povrće postalo skuplje od svinjetine, a na pojedinim mestima čak i od teletine.
Takav paradoks najbolje pokazuje koliko su poremećaji na tržištu hrane postali ozbiljni i koliko su osnovne životne namirnice sve manje dostupne prosečnom građaninu.
S jedne strane, proizvođači imaju opravdane razloge za više cene. Troškovi đubriva, zaštitnih sredstava, energenata i radne snage godinama rastu, a klimatske promene dodatno otežavaju proizvodnju. Ali, da li je realn
Ovo je dokaz neefikasnog tržišta, loše poljoprivredne politike i nedovoljne zaštite domaće proizvodnje.
Posebno zabrinjava činjenica da se, uprkos visokim cenama, domaći proizvođači istovremeno bore sa jeftinim uvozom. Ako na tržište stiže paradajz koji se prodaje ispod realne cene samo da bi se rešili viškovi iz drugih zemalja, domaći proizvođači teško mogu da budu konkurentni.
Rezultat je sledeći: građani plaćaju skupo, proizvođači jedva opstaju, dok najveću korist često ostvaruju posrednici u lancu snabdevanja.
