Na severu Bačke, gde se ravnica proteže do horizonta i gde dani počinju pre izlaska sunca, nalazi se Riđica. U tom mirnom vojvođanskom selu, život porodice Trivić već decenijama teče istim ritmom — između njive, štale i kuće koja čuva porodičnu priču dugu više generacija.
Borivoje Trivić priča da je sve počelo posle kolonizacije 1945. i 1946. godine, kada su se njegovi baba i deda doselili u ovo selo i ovde započeli novi život. Od tada, Riđica je postala jedini dom za njihovu porodicu. U njoj su rođeni on i njegov brat, u njoj su odrasli, zasnovali sopstvene porodice i nastavili isti način života. Danas već treća, pa i četvrta generacija ostaje na istom mestu.
Svakodnevica između stoke, njive i obaveza na fakultetu
U domaćinstvu, dan nema pauze. Kćerka Borivoja Trivića, Milica objašnjava da jutro počinje ranom brigom o stoci, mužom i nošenjem mleka u mlekaru, a zatim se posao nastavlja u dvorištu, na njivama, u vinogradu i voćnjaku. Kada se dan privodi kraju, obaveze se ne završavaju, već se samo smenjuju.
Pored svakodnevnih poslova, Milica Trivić studira pravo i radi, pa, kako kaže, sve mora da se uskladi u jednom ritmu koji ne ostavlja mnogo slobodnog vremena.
Život na selu nema cenu
Porodično domaćinstvo bavi se stočarstvom i ratarstvom, a od sopstvene proizvodnje nastaju i kulen, kobasice, sir i pečenica, sve ono što ostaje za kuću, ali i govori o načinu života koji se ne menja lako.
Na pitanje da li je bolje živeti u gradu ili na selu, Milica ne ostavlja dilemu u ličnom stavu, a to je da selo ima prednost. Ipak, dodaje da izbor zavisi od čoveka, njegovih ambicija i spremnosti na rad.
Borivoje Trivić poručuje mladima koji razmišljaju da li da ostanu na selu ili odu u grad, da probaju da žive u gradu, pa ako im se ne sviđa, da se vrate na selo. Ističe da ima primera ljudi koji su otišli u grad, tamo osnovali porodice i izgradili kuće, a zatim se kasnije ponovo vratili na selo. Prema njegovim rečima, odluka zavisi od ličnih ciljeva, ambicija i načina života, ali da je uz rad sve ostvarivo.
U Riđici život nije lak, ali jeste jasan. I upravo u toj jasnoći ostaje ono štočlanovi porodice Trivić ističu, a to je da život na selu, uprkos svemu, nema cenu.
