Toplomer pokazuje 36,4 stepena, a vi se osećate dobro. Da li je temperatura preniska ili je čuvenih 37 stepeni samo okvirna vrednost? Naučnici sve jasnije ukazuju na to da telesna temperatura zavisi od godina, doba dana, individualnih osobina i mesta na kojem se meri.
Zato tvrdnja da je 36,4 stepena postalo „novo normalno“ previše pojednostavljuje rezultate istraživanja. Prosečna vrednost u određenoj grupi ljudi nije isto što i granica zdravlja za svakog pojedinca.
Kako je nastalo pravilo o 37 stepeni
Nemački lekar Karl Rajnhold August Vunderlih u 19. veku prikupio je više od milion merenja telesne temperature kod približno 25.000 pacijenata. Prosek od 37 stepeni vremenom je postao opštepoznato medicinsko pravilo.
Vunderlih je, međutim, beležio i razlike među pacijentima, kao i promene tokom dana. U svakodnevnoj upotrebi te razlike su potisnute, dok se prosečna vrednost zadržala kao broj koji gotovo svi prepoznaju.
Studija objavljena 2023. godine u časopisu JAMA Internal Medicine obuhvatila je analizu više od 618.000 merenja temperature u ustima kod odraslih pacijenata.
Nakon izdvajanja poseta povezanih sa dijagnozama i lekovima koji mogu da utiču na temperaturu, prosečna vrednost iznosila je oko 36,64 stepena Celzijusa.
Istraživači su utvrdili da očekivana temperatura varira u zavisnosti od godina, pola, visine, težine i vremena merenja. Bila je niža rano ujutru, a viša kasnije popodne.
Ovi rezultati ne znače da je 37 stepeni postalo nenormalno. Pokazuju da prosek ne treba koristiti kao preciznu granicu između zdravlja i bolesti.
Da li se ljudsko telo postepeno hladi
Drugo istraživanje Stanforda, objavljeno 2020. godine u časopisu eLife, uporedilo je podatke gotovo 190.000 ljudi iz različitih istorijskih perioda u SAD.
Analiza je pokazala postepeno smanjivanje prosečne telesne temperature. Autori su procenili pad od približno 0,03 stepena po deceniji rođenja, uz uvažavanje razlika poput starosti i telesne građe.
Sličan trend zabeležen je među pripadnicima naroda Tsimane u bolivijskoj Amazoniji. Njihova prosečna temperatura, koja je početkom dvehiljaditih bila blizu 37 stepeni, do 2018. godine približila se vrednosti od 36,5 stepeni.
Manje infekcija i drugačiji uslovi života mogući su razlozi
Jedno od objašnjenja jeste poboljšanje opšteg zdravlja stanovništva. Infekcije i hronični upalni procesi podstiču metabolizam i stvaranje toplote, pa bi njihova manja učestalost mogla da doprinese nižoj prosečnoj temperaturi.
Bolja higijena, dostupnija zdravstvena zaštita i lečenje zaraznih bolesti promenili su uslove u kojima ljudi žive.
Istraživači razmatraju i uticaj grejanja i klimatizacije. U prostorijama sa stabilnom temperaturom organizam ima manje potrebe da troši energiju na prilagođavanje hladnoći ili vrućini.
Ipak, nijedan od ovih faktora još ne objašnjava u potpunosti zabeležene promene.
Mesto merenja menja rezultat
Temperatura izmerena ispod pazuha ne mora da bude jednaka onoj izmerenoj u ustima, uhu ili rektalno. Zbog toga rezultate dobijene različitim metodama ne treba neposredno porediti.
Na očitavanje mogu da utiču fizička aktivnost i, kod merenja u ustima, prethodno konzumiranje toplog ili hladnog napitka. Za praćenje promena korisno je meriti temperaturu istim uređajem i na istom mestu, prema uputstvu proizvođača.
Kada treba obratiti pažnju
Kod odraslih se povišenom temperaturom obično smatra vrednost od 38 stepeni Celzijusa ili više. Međutim, važni su i simptomi, opšte stanje i odstupanje od uobičajene temperature osobe.
Ako se tegobe pogoršavaju ili ne prolaze, medicinski savet treba potražiti i kada temperatura nije dostigla 38 stepeni. Pad ispod 35 stepeni može ukazivati na hipotermiju i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
