Kada pogledamo plod banana, lako možemo da primetimo da nijedan plod nije potpuno prav. Sve banane imaju manje ili više izraženu krivinu, a razlog za to krije se u načinu na koji rastu.
Cvetovi banane pojavljuju se na velikoj stabljici koja, pod sopstvenom težinom, visi prema zemlji. Iz njih počinju da se razvijaju mladi plodovi, koji su u početku okrenuti nadole.
Međutim, kako rastu, banane menjaju pravac. Njihovi vrhovi postepeno počinju da se podižu, pa plod više ne raste prema zemlji, već nagore. Upravo tokom tog zaokreta nastaje karakteristična krivina.
Ovakva reakcija biljaka naziva se negativni gravitropizam. Jednostavnije rečeno, to znači da određeni delovi biljke rastu u smeru suprotnom od dejstva gravitacije. Slično ponašanje možemo da primetimo kod stabljike biljke, koja će se, čak i kada saksiju položimo na stranu, posle nekog vremena ponovo saviti nagore.
Na oblik banane može da utiče i svetlost, ali glavni razlog njenog savijanja jeste upravo promena pravca rasta u odnosu na gravitaciju. Ćelije sa dve strane mladog ploda ne izdužuju se podjednako, pa banana tokom razvoja počinje da se krivi.
Zanimljivo je i to što biljka banane, iako svojim izgledom podseća na drvo, sa botaničkog stanovišta zapravo nije drvo. Nema pravo drvenasto stablo, već takozvano lažno stablo sastavljeno od čvrsto obavijenih delova listova. Zbog toga se banana svrstava među velike zeljaste biljke.
Dakle, njen neobičan oblik nije posledica pakovanja, skladištenja niti načina na koji je ubrana. Banana postaje zakrivljena još dok raste, pokušavajući da svoj vrh usmeri nagore.
