Popeti su se u engleskoj narodnoj magiji koristili vekovima. Pravili su se od različitih materijala, od voska, gline, tkanine, grančica ili drugih prirodnih materijala, a trebalo je da simbolično predstavljaju osobu na koju se ritual odnosio. Verovalo se da ono što se uradi figuri može na neki način uticati i na osobu koju ona predstavlja.
Igle nisu uvek imale značenje prokletstva. Poppet lutke mogle su biti povezane sa ljubavnom magijom, zaštitom ili pokušajima lečenja, ali i sa željom da se nekome nanese šteta. Zapisi o korišćenju figura i zabadanju igala pojavljuju se u evropskim magijskim tekstovima i istorijskim zapisima o veštičarenju.
Jedan od zanimljivih primera britanske tradicije čuva Muzej u Kornvolu, gde se nalaze predmeti povezani sa popet magijom. Sam muzej naglašava da su takve lutke kasnije popularno nazvane vudu lutkama, iako taj naziv nije istorijski precizan.
Tu nastaje velika istorijska zabuna. Naziv vudu lutka povezuje ove figure sa Vodu religijom sa Haitija i vudu tradicijama Luizijane, ali karakteristična lutka sa iglama nije centralni deo haitijanskog Vodoua. Veza između lutke i vudua postala je naročito snažna kroz zapadnu popularnu kulturu tokom 20. veka.
Zato je prava priča možda još zanimljivija od filmskog mita: lutka koju danas prepoznajemo kao simbol vudua ima duboke korene u evropskoj, a posebno britanskoj narodnoj magiji, dok je naziv vudu lutka nastao mnogo kasnije.
Od malih popet figura iz engleske tradicije do horor filmova i popularne kulture, ova misteriozna lutka prešla je dug put i usput dobila potpuno novu reputaciju.
