Priča o Marikarmen Abaskal, starici koja je nakon izgubljenog sudskog spora sa kompanijom u čijem je vlasništvu objekat izbačena na ulicu iz svog doma u samom centru Madrida, postala je najpotresniji simbol duboke stambene krize koja potresa Španiju.
Slika osamdesetsedmogodišnje žene kojoj je oduzet dom u kom je živela sedamdeset godina izazvala je talas protesta, uključujući i višednevna okupljanja i kampovanje građana na centralnom madridskom trgu Puerta del Sol.
Organizovani od strane Sindikata zakupaca, okupljeni građani zahtevaju hitno usvajanje zakonskih mera i takozvanog „dekreta Marikarmen“, podsećajući javnost da stanovanje mora biti osnovno ljudsko pravo, a ne predmet finansijske spekulacije.
Sve češća prisilna iseljenja i pritisak na radnike
Slučaj Marikarmen Abaskal nije usamljen incident, već svakodnevica sa kojom se suočavaju hiljade porodica širom španskih gradova.
Rastuće cene zakupa i sve veći troškovi života primoravaju mnoge građane da izdvajaju i više od polovine svojih mesečnih prihoda samo na stanarinu.
U situacijama kada plate ne prate stopu inflacije i realne troškove, radnička klasa postaje izuzetno ranjiva, pa je i najmanji poremećaj u finansijama dovoljan da dovede do prinudnog iseljenja i oduzimanja jedinog krov nad glavom.
Unosan posao za lešinarske fondove i investitore
Srž problema leži u činjenici da su velike nekretnine i stambeni blokovi u gradskim jezgrima sve češće u vlasništvu takozvanih lešinarskih fondova i investicionih kompanija.
Ovi akteri kupuju nekretnine sa primarnim ciljem ostvarivanja maksimalnog profita, često preuređujući stanove u kratkoročne turističke smeštaje ili drastično podižući cene rentiranja. Za tradicionalne stanare to najčešće znači nerealne uslove obnove ugovora ili brze tužbe i izbacivanja na ulicu, dok se celokupna naselja transformišu u zone nedostupne prosečnom građaninu.
Test za progresivnu retoriku Sančesove vlade
Iako se vlada pod vođstvom Pedra Sančesa u javnosti dosledno predstavlja kao izrazito socijalno orijentisana i usmerena ka zaštiti ugroženih kategorija stanovništva, dešavanja na terenu pokazuju drastičan raskorak između političkih obećanja i stvarnog stanja.
Doneti zakonski okviri i najavljene reforme stambenog sektora očigledno nisu uspeli da stvore dovoljno čvrst mehanizam koji bi sprečio spekulativno podizanje cena i zaštitio dugogodišnje zakupce. Dok nezadovoljstvo na ulicama Madrida i drugih gradova raste, vlada se suočava sa sve glasnijim kritikama da je prednost dala interesima kapitala i investitora u odnosu na elementarne potrebe sopstvenih građana.
Gubitak doma za najstarije i najugroženije članove društva više nije samo pitanje ekonomije, već duboki moralni i socijalni ispit za državu.
Ukoliko Sančesov kabinet ne preduzme odlučne i konkretne korake da zauzda rentijerstvo i lešinarske fondove, retorika o socijalnoj pravdi i naprednoj politici izgubiće svaku težinu pred slikom surovog izbacivanja građana na ulicu.
