Hiljade srpske ratne siročadi imalo je samo jednu nadu. Zvali su je – Mama Grujić.
Darinka Grujić Radović rođena je 1878. godine u Kragujevcu. Bila je obrazovana i jedno vreme čak dvorska dama kraljice Natalije, a kasnije i kraljice Marije. Mogla je da živi mirnim životom. Ona je izabrala nešto drugo. Pre Prvog svetskog rata preselila se u Ameriku i postala predsednica organizacije „Srpska žena” u Njujorku.
Kada je rat počeo i kada su hiljade srpske dece ostale bez roditelja i doma, Darinka nije mogla da okrene glavu. Počinje da prikuplja pomoć, lekove i hranu za Srbiju.
Njena misija ubrzo postaje mnogo veća! 1915. godine, uz podršku velikog dobrotvora Džona Frotingema, osniva Dom za izbegličku decu u Skoplju.
Ali rat ne miruje. Dom za decu mora da se seli – iz Skoplja u Solun, zatim u Atinu, pa čak i u Nicu i Mantonu u Francuskoj. I gde god da je dom bio, Darinka je bila uz tu decu. Zato su je svi zvali jednostavno: “mama Grujić”.
Posle rata nastavlja svoju misiju. 1919. godine u Košutnjaku otvara Letnjikovac za ratnu siročad, a ubrzo zatim deca se sele u dvorac u Sremskoj Kamenici, gde nastaje Srpsko-američki dečji dom – jedna od prvih modernih ustanova za brigu o deci. Tamo su deca dobijala ne samo hranu i krov nad glavom, već i obrazovanje, vaspitanje i novu šansu za život.
Za svoju nesebičnu borbu dobila je američki Orden Crvenog krsta. Ali njeno najveće odlikovanje bilo je nešto drugo: hiljade spašenih života i generacije dece koje su zahvaljujući njoj dobile priliku da odrastu.
Darinka Grujić Radović ostaje upamćena kao jedna od najplemenitijih srpskih heroina.
