Srbi u Aradu nisu bili samo obična zajednica, već su od samog početka predstavljali spoj plemića, trgovaca, zanatlija, učenih i školovanih ljudi. Upravo iz tog društvenog sloja proistekla je i duboka tradicija povezivanja sa maticom, odnosno matičnom državom i narodom. Već 1831. godine, svi ti ugledni ljudi, među kojima se posebno ističe protojerej Petrović, jasno su ukazali na želju za snažnijim vezama sa maticom Srbijom, prepoznajući u tom duhovnom i kulturnom jedinstvu osnov za opstanak identiteta.
Ta tradicija nije zamrla, ona živi i danas. U Aradu deluje Savez Srba u Rumuniji, organizacija koja kroz raznovrsne aktivnosti čuva srpsko nasleđe. Njihov primarni cilj je da decu iz srpske zajednice nauče kulturi, tradiciji i, pre svega, folkloru. Kroz igru, pesmu i običaje, mladima se pruža prilika da razviju vezu sa maticom i van porodičnog doma, gde se ta ljubav prema poreklu prvobitno usvaja. Na taj način, Arad ostaje ne samo grad istorijskog sećanja, već i živo središte srpske dijaspore u Rumuniji.
Kroz svoje sekcije folklora, koje okupljaju decu različitog uzrasta, nastoji se da se nadomesti ono što je izgubljeno u školskom sistemu. Nije reč samo o učenju kola i pesama, folklor je ovde postao sveobuhvatan pedagoški alat. Kako se oblači narodna nošnja iz određenih krajeva, kako se pevaju starinske pesme koje su se pevale na slavama i prelima, ali i kako se tumači istorijska pozadina svake igre. Sve to deca usvajaju u salama za vežbe i na festivalima u Rumuniji, ali i na gostovanjima u Srbiji.
Savez im pruža osećaj zajedništva i pripadnosti široj srpskoj naciji, dok istovremeno sarađuje sa Ambasadom Srbije u Bukureštu i Upravom za saradnju s dijasporom u Beogradu. Ipak, izazovi su veliki, asimilacija i ekonomska migracija mladih ka Zapadnoj Evropi predstavljaju pretnju.
Zato se rad sa decom smatra najvišim prioritetom, jer samo ako najmlađi aradski Srbi osete da je srpska tradicija nešto živo, a ne samo priča, opstaće i narednih dvesta godina kao što su opstali od vremena prote Petrovića naovamo.
