Vino se sipalo u čašu, a soda dodavala iz sifona. Neko je voleo da budu pola-pola, neko bi tražio samo malo sode. Ako nije hteo da mu konobar odredi meru, naručivao je vino i sodu odvojeno.
Tako je oko pića od dva sastojka nastao čitav mali kafanski rečnik.
Od sodadžijske radnje do kafanskog stola
Naziv špricer vezuje se za nemačku reč spritzen, odnosno prskanje. Mešavina vina i gazirane vode poznata je širom srednje Evrope. Kod nas je njen prepoznatljiv deo bio sifon sa soda-vodom, koji je nekada stizao iz sodadžijske radnje.
Sodadžije su punile staklene sifone, a mušterije su dolazile po njih pred slave, proslave i druga okupljanja.
U istim radnjama pravili su se klaker i kabeza.
Kada su gazirana pića u flašama postala lako dostupna, sodadžijske radnje su postajale sve ređe.
S njima je sa mnogih stolova nestao i sifon, mada se običaj ispijanja špricera zadržao.
Šta znače „pola-pola“ i „nameštaj“?
„Pola-pola“ znači jednaku količinu vina i sode. Ko želi blaže piće, traži više sode; ko voli da sam odredi meru, može da naruči „nameštaj“. Tada vino, gazirana voda i prazna čaša stižu odvojeno.
U pojedinim vojvođanskim čardama mogu se čuti i šaljivi nazivi za različite mere. „Lalinski“ je pola vina i pola sode, „gospocki“ ima više vina, a „dugi korak“ više sode. To nisu pravila koja važe u svakoj kafani, već deo lokalnog načina naručivanja.
Često se pravi i razlika između špricera sa soda-vodom iz sifona i gemišta sa gaziranom mineralnom vodom. Ipak, nazivi se u svakodnevnom govoru mešaju.
