Najveća peščara u Evropi je Deliblatska peščara. Sigurno ste mnogo o njoj učili na istoriji, neki ste je sigurno i posetili, ali da li ste znali za ušuškani Čardak? Iako vremenski uslovi često diktiraju pravi trenutak za posetu, već u maju ova oaza zaživi. Tada su staze pune šetača, trkača i onih koji jednostavno žele da pobegnu iz grada. Gužva je velika, ali je zato i energija dobra!
Čardak danas nije samo izletište već pravi sportsko-rekreativni centar. Organizuju se vođene ture, takmičenja, trke, a poslednjih godina sve veću popularnost stiče i orijentiring.
Velike kompanije ovde dovode svoje kolege na timbildinge, dok posetioci mogu da koriste i smeštajne kapacitete i sportska igrališta. Za ljubitelje aktivnog odmora uređeno je čak sedam staza, dužine od 3 do 12 kilometara. Sve su bezbedne, pažljivo obeležene strelicama i prilagođene različitim uzrastima i kondicijama.
Zašto je Deliblatska peščara – peščara?
Ono što ovaj predeo čini posebnim leži duboko ispod nogu, u pesku. Deliblatska peščara nekada je bila prekrivena autohtonom vegetacijom, ali su je ratovi, seče i paljenje tokom povlačenja Turaka, a potom i nekontrolisana upotreba novih naseljenika, gotovo potpuno promenili. Danas na prostoru peščare nema pravog zemljišta, samo pesak, kog nežno drži na okupu žilava vegetacija. Sve šume ovde imaju zaštitni karakter: štite prostor od erozije i čuvaju ga za buduće generacije.
Značaj bagrema za opstanak peščare
A glavni junak te priče je bagrem. Jedina drvenasta vrsta koja ovde uspeva. Bagrem obožava tlo Deliblatske peščare – tačnije, on ne traži gotovo ništa od njega. Otporan na navejavanje peska, on ima retku sposobnost da vezuje elementarni azot iz vazduha, pa mu nije potrebna plodna zemlja. Živi do dvadeset pet godina, zatim dolazi u fiziološku starost, ali za to vreme stvara hlad, čuva pesak i priča priču o opstanku naizgled nemogućem.
Zato, posetite Čardak. Prošetajte obeleženim stazama, osetite pesak koji diše, zastanite pored bagrema i setite se da je nekada ovde sve bilo drugačije.
