„Smrznuto rame“, odnosno adhezivni kapsulitis, izaziva bol i ograničenu pokretljivost ramenog zgloba.
Prema objašnjenju Univerzitetskih bolnica u Kembridžu (CUH), tegobe se obično postepeno pojačavaju i otežavaju aktivnosti poput podizanja ruke, pranja kose ili brisanja leđa. Bol je često izraženiji noću.
Šta se zapravo „zamrzne“ u ramenu?
Naziv nema veze sa hladnoćom. Problem nastaje u zglobnoj kapsuli, vezivnom omotaču koji okružuje rameni zglob.
Kako objašnjava Američka akademija ortopedskih hirurga (AAOS), kapsula postaje zadebljala, zategnuta i ukočena, uz nastanak priraslica. Zbog toga se smanjuje obim pokreta.
Karakteristično je da osoba teško pomera rame i samostalno i kada lekar pokušava da joj pažljivo pomeri opuštenu ruku. Upravo je procena obe vrste pokretljivosti važan deo pregleda.
Bol može da popusti, a ukočenost da ostane
AAOS opisuje tri faze koje se mogu preklapati i čije trajanje varira.
U početnoj fazi bol postepeno raste, dok rame gubi pokretljivost. Potom bol može da oslabi, ali ukočenost ostaje i nastavlja da otežava svakodnevne poslove. U završnoj fazi pokreti se polako vraćaju.
To znači da smanjenje bola ne mora odmah da donese i lakše podizanje ruke. Oporavak može biti dug, a kod nekih osoba pokretljivost se ne vrati potpuno.
Ko ima veći rizik?
Tačan uzrok nije uvek poznat. Prema podacima AAOS-a, „smrznuto rame“ najčešće se javlja između 40. i 60. godine i češće pogađa žene.
Povećan rizik imaju osobe sa dijabetesom i poremećajima rada štitaste žlezde. Stanje se može razviti i nakon povrede ili operacije, naročito ako je rame duže bilo nepokretno. Ipak, može nastati i bez jasnog prethodnog povoda.
Kako se postavlja dijagnoza?
Razgovor o simptomima i pregled ramena predstavljaju osnovu dijagnoze. Lekar proverava koje pokrete osoba može da izvede i koliko su oni ograničeni.
Kako navode bolnice CUH, rendgenski snimak može pomoći da se isključe drugi uzroci, poput osteoartritisa. Slične tegobe ne znače automatski da je u pitanju „smrznuto rame“, pa dijagnozu ne treba postavljati samo na osnovu bola pri oblačenju ili podizanju ruke.
Lečenje traži strpljenje i prilagođene vežbe
Cilj terapije je ublažavanje bola i postepeno vraćanje pokreta. Britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS) navodi da lečenje može uključivati lekove protiv bolova, fizikalnu terapiju i, kada je potrebno, kortikosteroidne injekcije.
Vežbe se prilagođavaju tegobama i mogućnostima pacijenta. NHS savetuje blago pokretanje ramena i upozorava da potpuno mirovanje može pogoršati problem.
Istovremeno, ne preporučuje samostalno osmišljavanje napornih vežbi ili korišćenje teških sprava koje pojačavaju bol. Izbor lekova i programa vežbanja treba uskladiti sa zdravstvenim stručnjakom.
Ako tegobe opstaju uprkos početnom lečenju, specijalista može razmotriti druge postupke, poput hidrodilatacije — ubrizgavanja tečnosti radi rastezanja kapsule. Operativno lečenje primenjuje se kod odabranih pacijenata kada druge metode nisu dovoljno pomogle, navodi CUH.
Kada bol u ramenu zahteva brži pregled?
Uporan bol i ukočenost koji otežavaju svakodnevne aktivnosti razlog su za zakazivanje pregleda.
Nagao i veoma jak bol, nemogućnost pomeranja ruke, izražen otok, promenjen oblik ramena, gubitak osećaja ili tegobe posle pada zahtevaju hitniju procenu. Isto važi ako bol prati povišena temperatura ili opšta malaksalost, upozorava NHS.
Takvi simptomi mogu ukazivati na drugi problem koji zahteva brzo lečenje.
Oporavak od „smrznutog ramena“ nije isti za svakoga. Najvažnije je utvrditi uzrok tegoba i dobiti plan lečenja koji omogućava postepeno vraćanje svakodnevnim aktivnostima.
