Glavni zahtevi nemačkih učenika usmereni su na povećanje budžetskih ulaganja u školski sistem i obustavu planova za uvođenje obaveznog vojnog roka.
Tamošnja javnost i mediji upozoravaju da se iza nezadovoljstva mladih krije opasnost od političke manipulacije. Nemački medijski analitičari ukazuju na pokušaje ekstremističkih frakcija da iskoriste đački bunt za ostvarenje radikalnih agendi, podvlačeći paralelu sa francuskim scenarijom gde su inicijalni zahtevi za boljim uslovima u prosveti ubrzo prerasli u šire ulične sukobe.
Nemački bezbednosni aparati već duže vreme prate delovanje ekstremnih mreža u Berlinu. Izveštaji službi bezbednosti beleže sve bližu saradnju radikalnih levičarskih grupacija sa pojedinim bliskoistočnim ekstremističkim organizacijama.Vlasti ističu da postoji realna opasnost od njihovog infiltriranja u protestne pokrete.
Sa zvanične adrese gradskih vlasti stigla je jasna poruka da se protest ne sme zloupotrebljavati za narušavanje obrazovnog procesa. Nadležni za sektor obrazovanja u Berlinu naglasili da pravo na izražavanje stava ne može služiti kao opravdanje za blokiranje obrazovnih ustanova i uskraćivanje Ustavom garantovanog prava na školovanje drugim đacima.
