U miru Panonske nizije, na obali reke Moriš koja Arad deli na severni i južni deo, stoji Crkva svetih apostola Petra i Pavla, najstarije očuvano zdanje u ovom gradu i svedok vekovnog srpskog prisustva.
Od Beograda je udaljena svega 215 kilometara, a Srbi su svoj trag u Aradu utkali ne samo vojnički i arhitektonski, već i duboko umetnički i duhovno.
U toj crkvi, najstarijoj u gradu, večni počinak našao je Sava Tekelija, zaštitnik srpske kulture i dobročinitelj čije ime nosi i legendarni Tekelijanum. Koreni svetinje sežu još dublje: crkvu je pre više od tri veka podigao njegov pradeda Jovan Tekelija, a sve ono što krasi srpske crkve: bogatstvo ikonopisa, treptaj kandila i duboka sabranost, ovekovečeno je u ovoj porti i ovom hramu.
Nekada većinski narod u Aradu, Srbi su u ovoj svetinji sačuvali svoju dušu i jezik. Liturgija se služi na srpskom, a u posebnim prilikama odzvanja i rumunskim, kako bi i drugi verni narodi pronašli svoje mesto pod istim svodom.
Danas ova crkva nije samo mesto molitve, ona je baština koju smo dužni čuvati kao zenicu oka. Jer, kako sami kažu, sve što imaju od ove svetinje, po kojoj i danas dolaze ljudi, mogu na kraju da zahvale jedino Savi Tekeliji i njegovoj viziji zajedništva i trajanja.
Dok liturgija teče na srpskom, a ponekad i na rumunskom, njegov Savin spomenik svedoči da je moguće biti i veran svome rodu i otvoren prema drugim narodima. Grob Save Tekelije u Aradu je mesto hodočašća za sve koji veruju da jedan čovek svojom voljom može da promeni sudbinu čitavog naroda. Dolazak u ovu crkvu vodi sećanju potomaka.
