Psiholozi roditeljima: Prestanite da odrasloj deci govorite „Ne mogu to da priuštim“
Kada odraslo dete ponovo zatraži novac, mnogi roditelji automatski odgovaraju: „Ne mogu to da priuštim.“ Međutim, prema navodima Psychology Today, upravo ta rečenica može da oslabi granicu koju roditelj pokušava da postavi. Problem je u tome što „ne mogu da priuštim“ ostavlja prostor za pregovore. Dete može da odgovori da je roditelj nedavno putovao, nešto kupio ili da mu je ranije već pomagao. Finansijska odluka tako lako prerasta u raspravu, osećaj krivice i, na kraju, novo davanje novca.
Psiholozi predlažu drugačiji pristup: nije presudno da li roditelj ima novac, već da li želi i smatra korisnim da ga u toj situaciji da. Umesto „Ne mogu da priuštim“, jasnije je reći: „Ne želim da platim to“ ili „Ne želim da preuzmem taj trošak“. Na taj način granica više nije pitanje stanja na računu, već roditeljske odluke.
Kada pomoć prestaje da bude pomoć?
Finansijska podrška odrasloj deci sama po sebi nije problem. Problem nastaje kada roditelj iznova rešava njihove finansijske teškoće. Takvo „spasavanje“ može nenamerno da pošalje poruku: „Ne verujem da možeš sam da se snađeš.“ Time pomoć, umesto da gradi samostalnost, može da je usporava. Zato je ponekad korisnije ponuditi razgovor, savet i pomoć u pronalaženju rešenja nego jednostavno platiti račun. Suština nije u uskraćivanju podrške, već u razlikovanju pomoći koja osnažuje od pomoći koja stvara zavisnost.
