Za mnoge dan počinje tek kada zamiriše prva jutarnja kafa. Kofein može privremeno da poveća budnost i koncentraciju.
Ipak, pojedini ljudi već nakon sat ili dva ponovo osećaju umor, slabiju pažnju ili potrebu za još jednom šoljicom.
Razlog nije nužno samo vreme u koje je kafa popijena. Na energiju tokom prepodneva utiču i kvalitet sna, doručak, unos tečnosti, količina kofeina i individualna osetljivost organizma.
Da li kafu treba odložiti nakon buđenja?
Nakon buđenja u organizmu se prirodno povećava nivo kortizola, hormona koji učestvuje u regulisanju budnosti i odgovoru na stres. Kofein takođe može da utiče na njegovo lučenje, ali nema dovoljno čvrstih dokaza da svaka osoba mora da čeka tačno 60 ili 90 minuta pre prve kafe.
Drugim rečima, univerzalno „idealno vreme“ za jutarnju kafu ne postoji. Ako vam ona odmah nakon ustajanja prija i ne izaziva tegobe, nema potrebe da zbog toga menjate naviku.
Međutim, ako nakon prve šoljice osećate nervozu, lupanje srca, drhtavicu ili brzi pad energije, možete da pokušate da kafu popijete nešto kasnije.
Šta se dešava kada kafu pijemo na prazan stomak?
Kafa na prazan stomak nije automatski štetna za zdrave osobe. Ipak, kod osetljivijih ljudi kofein može da podstakne lučenje želudačne kiseline i izazove gorušicu, mučninu ili nelagodnost u stomaku.
Posebno bi trebalo da obrate pažnju osobe koje već imaju refluks, gastritis ili osetljiv želudac. Ukoliko primetite da vam jutarnja kafa ne prija, pokušajte da je popijete uz doručak ili nakon manjeg obroka.
Preskakanje doručka može da doprinese padu energije
Ako jutro započnete samo kafom, bez vode i hrane, kratkotrajni nalet budnosti može da prikrije umor, ali ne može da zameni san niti da obezbedi hranljive materije potrebne organizmu.
Kasniji pad energije zato ne mora da bude posledica same kafe. Može biti povezan sa nedovoljno sna, dehidratacijom, preskočenim obrokom ili velikom količinom šećera dodatog u napitak.
Jedno manje istraživanje pokazalo je da jaka crna kafa popijena pre doručka može privremeno da utiče na kontrolu šećera u krvi. Ipak, za konačne zaključke o dugoročnim posledicama i metabolizmu potrebna su dodatna istraživanja.
Mala promena u jutarnjoj rutini
Nije potrebno da se odreknete omiljenog napitka. Dovoljno je da nekoliko dana isprobate drugačiji redosled:
- nakon buđenja popijte čašu vode
- pojedite lagan, hranljiv doručak ako vam prija
- kafu ostavite za nešto kasnije ili je popijte uz obrok
- pratite kako reagujete na količinu kofeina
- izbegavajte kasnu kafu ako vam remeti san
Promena može biti naročito korisna ako vam kafa odmah po ustajanju izaziva nelagodnost ili ako tokom prepodneva često posežete za novom šoljicom.
Koliko kafe je previše?
Osetljivost na kofein razlikuje se od osobe do osobe. Američka uprava za hranu i lekove navodi da za većinu zdravih odraslih osoba dnevni unos do 400 miligrama kofeina uglavnom nije povezan sa negativnim efektima. To približno odgovara količini kofeina u dve do tri veće šolje kafe, ali sadržaj zavisi od vrste i načina pripreme. FDA
Ako se nakon kafe javljaju nesanica, ubrzan rad srca, drhtavica, uznemirenost, mučnina ili glavobolja, verovatno bi trebalo smanjiti količinu ili preći na napitak sa manje kofeina.
Kafa treba da ostane užitak
Ne postoji pravilo koje svima nalaže da prvu kafu pomere za određeni broj minuta. Najvažnije je pratiti reakciju sopstvenog organizma.
Ako vam kafa na prazan stomak ne smeta, možete da nastavite sa uobičajenim ritualom. Ako izaziva tegobe ili nakon nje brzo ostajete bez energije, čaša vode, mali doručak i nešto kasnija šoljica mogu biti jednostavna promena vredna pokušaja.
