Deca i tinejdžeri ne umeju uvek jasno da kažu šta ih muči. Ponekad se ono što osećaju najpre vidi kroz ponašanje, postaju povučeniji, razdražljiviji, gube interesovanje za stvari koje su ranije voleli ili počinju drugačije da se ponašaju kod kuće i u školi.
Naravno, svaka promena ne znači da postoji ozbiljan problem. Odrastanje samo po sebi donosi promene raspoloženja, potrebu za većom privatnošću i povremene sukobe sa roditeljima.
Pažnju ipak treba obratiti kada se ponašanje naglo promeni, traje duže vreme ili počne da utiče na svakodnevni život deteta.
Šest promena na koje treba obratiti pažnju
1. Nagli pad školskog uspeha i problemi sa koncentracijom
Ako dete koje ranije nije imalo veće probleme u školi odjednom teško prati nastavu, zaboravlja obaveze, izbegava odlazak u školu ili potpuno izgubi interesovanje, vredi pokušati da se sazna šta se promenilo.
Razlozi mogu biti veoma različiti – od problema sa učenjem i vršnjacima do stresa ili teškoća koje dete ima van škole.
2. Povlačenje i velika tajnovitost na internetu
Privatnost je normalan deo odrastanja, posebno tokom adolescencije. Ipak, naglo skrivanje telefona, brisanje naloga, velika uznemirenost nakon korišćenja društvenih mreža ili ostajanje na internetu do kasno u noć mogu biti razlog za razgovor.
Iza takvog ponašanja ponekad mogu stajati sukobi sa vršnjacima, neprijatne poruke ili drugi problemi u digitalnom okruženju.
3. Izjave koje pokazuju beznađe
Rečenice poput „nikome nije stalo do mene“, „ništa nema smisla“ ili izjave da bi bilo bolje da dete nije tu ne treba odbacivati kao dramatizovanje.
Takve reči treba shvatiti ozbiljno, razgovarati sa detetom i, kada postoji zabrinutost za njegovu bezbednost, što pre potražiti stručnu pomoć.
4. Iznenadni izlivi besa
Povremene svađe i ljutnja nisu neobične, ali učestali i nagli izlivi besa, agresivnost ili uništavanje stvari mogu pokazivati da dete teško izlazi na kraj sa emocijama ili pritiskom kojem je izloženo.
Umesto da se razgovor završi samo kaznom, korisno je pokušati da se utvrdi šta stoji iza takvog ponašanja.
5. Povlačenje od porodice i prijatelja
Ako dete koje je ranije bilo društveno počne da izbegava prijatelje, porodicu i aktivnosti koje je volelo, trebalo bi obratiti pažnju.
Potreba da tinejdžer povremeno bude sam sasvim je normalna. Veća promena nastaje kada izolacija traje i kada dete prestane da pokazuje interesovanje za gotovo sve što mu je ranije bilo važno.
6. Velike promene sna i apetita
Povremeno loše spavanje ili promena apetita mogu se dogoditi svakome. Međutim, ako dete duže vreme veoma malo ili mnogo spava, često se budi tokom noći ili naglo promeni način ishrane, dobro je proveriti da li postoji razlog za takvu promenu.
Razgovor ne mora odmah da počne savetima
Kada roditelj primeti da nešto nije kao ranije, prvi korak ne mora biti ispitivanje niti traženje brzog rešenja.
Nekada je dovoljno započeti jednostavno: reći detetu da primećujete da je poslednjih dana drugačije i pitati ga da li želi da razgovara.
Važno je saslušati ga pre nego što počnu saveti, kritike ili zaključci.
Detetu može pomoći i kada roditelj imenuje ono što primećuje: „Deluje mi da si poslednjih dana zabrinut“ ili „Vidim da ti je nešto teško“.
Takav pristup ostavlja više prostora za razgovor nego insistiranje da dete odmah objasni šta nije u redu.
Granice su i dalje potrebne
Razumevanje deteta ne znači da pravila treba da nestanu.
Granice vezane za školu, izlaske, telefon i ponašanje i dalje su deo roditeljstva, ali je lakše prihvatiti ih kada dete zna zbog čega postoje i kada postoji prostor da kaže kako se oseća.
Isto važi i za digitalni svet. Potpuna kontrola telefona i društvenih mreža može dodatno da naruši poverenje, dok potpuno odsustvo interesovanja takođe nije dobro rešenje.
Mnogo je važnije da dete zna da može da se obrati roditelju ako doživi nešto neprijatno na internetu, bez straha da će prva reakcija biti kazna ili oduzimanje telefona.
