Selaković je poručio da se istorija jednog naroda može sačuvati u knjigama, ali da se njegov identitet prepoznaje upravo kroz kulturu, muziku, običaje i tradiciju.
„Istorija jednog naroda piše se u knjigama, ali ono što jedan narod čini narodom jeste njegova kultura“, istakao je Selaković, koji je ove godine domaćin Sabora.
Govoreći o značaju ovakvih manifestacija, podsetio je da su tradicionalni sabori širom Srbije godinama čuvali različite delove muzičkog nasleđa. Među njima su Sabor trubača u Dragačevu, Sabor frulaša u Prislonici, ali i Sabor violinista u Pranjanima, koji je za kratko vreme uspeo da zauzme posebno mesto.
Selaković je naglasio da je violina, iako nije instrument koji je nastao na ovim prostorima, vremenom postala važan deo domaće muzičke tradicije. Mnogi narodni violinisti, kako je naveo, nisu poznavali note, ali su zahvaljujući izuzetnom sluhu i osećaju uspevali da kroz muziku prenesu snažne emocije.
On je ocenio da su upravo pesma, muzika i usmeno predanje imali veliku ulogu u očuvanju identiteta srpskog naroda kroz različite istorijske periode.
Posebno je ukazao i na značaj Sabora za Pranjane i okolinu, ističući da je manifestacija za svega nekoliko godina uspela da privuče veliki broj posetilaca i dodatno oživi ovaj kraj podno Suvobora i Ravne gore.
„Ovaj Sabor će, uveren sam, živeti dugo, zato što okuplja dobre ljude, one kojima su umetnost i violina život, ali i ljude koji vole i čuvaju našu tradiciju i kulturu“, rekao je Selaković.
Pranjani su tako i ove godine postali mesto susreta violinista, ljubitelja narodne muzike i publike koja dolazi da čuje neke od najboljih izvođača i sačuva duh tradicionalnog saborovanja.
