Studija je sprovedena na životinjskom modelu, gde su naučnici tokom 16 nedelja pratili dve grupe miševa na ishrani sa niskim udelom masti. Jedina razlika bila je u tome što je jedna grupa u ishrani imala prisutan običan stoni šećer (saharoza), dok je druga grupa u potpunosti bila bez njega.
Tokom istraživanja analizirani su brojni metabolički pokazatelji, uključujući toleranciju na glukozu, osetljivost na insulin, nivo hormona, kao i promene u crevnoj mikrobioti i prisustvo upalnih procesa u crevima i jetri. Iako su obe grupe na kraju imale sličnu telesnu težinu, rezultati su pokazali značajne razlike u funkciji metabolizma.
Kod miševa koji nisu unosili saharozu zabeležena je slabija regulacija nivoa glukoze u krvi, povećana insulinska rezistencija, narušena ravnoteža crevne mikrobiote, kao i znaci upalnih procesa u digestivnom sistemu i promene koje su povezane sa razvojem masne bolesti jetre.
Autori istraživanja ističu da ovi rezultati ne znače da je šećer poželjan u velikim količinama, već da je ključ umerenost i balansirana ishrana. Prema njihovim navodima, potpuno eliminisanje saharoze, u kombinaciji sa određenim tipom ishrane, može poremetiti prirodne metaboličke procese i mikrobiološku ravnotežu u crevima.
Stručnjaci dodatno naglašavaju da je problem pre svega u prekomernom unosu dodatih šećera iz industrijski prerađene hrane i zaslađenih pića, koji je povezan sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti i hroničnih upalnih stanja.
Iako rezultati studije otvaraju nova pitanja o ulozi šećera u ishrani, stručna javnost se slaže u jednom – balansirana i raznovrsna ishrana ostaje najvažniji faktor očuvanja zdravlja, dok ekstremne restrikcije mogu dovesti do neželjenih posledica.
