Ova neobična tradicija potiče sa ostrva La Gomera, koje pripada Kanarskim ostrvima. Zove se Silbo Gomero i toliko je posebna da ju je UNESCO 2009. godine uvrstio na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Kako se razgovara zviždanjem?
Silbo Gomero nije samo niz različitih zvižduka. To je sistem kojim se prenosi španski jezik, tako što se zvuci govora predstavljaju različitim tonovima i obrascima zviždanja.
Osoba koja poznaje ovaj način komunikacije može da prepozna poruku na osnovu visine tona, dužine i načina na koji se zvižduk menja. Onome ko ga prvi put čuje možda će sve zvučati slično, ali ljudi koji su ga naučili mogu da razumeju šta im sagovornik poručuje.
Naravno, potrebno je dosta vežbe da bi neko mogao tečno da se sporazumeva na ovaj način. Ipak, ono što je posebno zanimljivo jeste da se zviždanjem ne prenose samo jednostavni signali, već i poruke koje imaju konkretno značenje.
Zašto su ljudi počeli da koriste ovaj način komunikacije?
Razlog se krije u samom izgledu ostrva. La Gomera ima duboke doline, strme planinske padine i naselja koja su međusobno udaljena. Nekada, kada nije bilo telefona i drugih sredstava komunikacije, stanovnicima je bio potreban način da se sporazumeju preko takvog terena.
Zvižduk se pokazao kao praktično rešenje jer može da dopre mnogo dalje od običnog ljudskog glasa. U povoljnim uslovima, poruke se mogu čuti i na udaljenosti od nekoliko kilometara.
Tako su stanovnici mogli da prenesu važne informacije ljudima koji se nalaze na drugoj strani doline, bez potrebe da prelaze velike razdaljine.
Veština koja se uči i danas
Iako je nastao iz praktične potrebe, Silbo Gomero danas predstavlja važan deo kulturnog nasleđa ostrva. Da ova tradicija ne bi nestala, od 1999. godine počela je da se predaje i u školama na La Gomeri.
Deca tako imaju priliku da nauče veštinu kojom su se sporazumevale generacije pre njih. To je ujedno i način da se sačuva deo lokalne istorije koji bi, bez prenošenja na mlađe generacije, mogao da bude zaboravljen.
Silbo Gomero pokazuje koliko ljudi mogu da budu domišljati kada treba da pronađu način da komuniciraju. Ono što na prvi pogled liči na obično zviždanje zapravo je čitav sistem sporazumevanja, nastao iz svakodnevnog života i prilagođavanja prirodnom okruženju.
I zato je ova tradicija mnogo više od neobičnog zvuka koji se čuje preko planinskih dolina. Ona je dokaz da ljudi mogu da pronađu različite načine da se razumeju, čak i kada između njih stoje kilometri udaljenosti.
