Kada se pomene Kopaonik, najčešće se prvo pomisli na njegove šume, proplanke i planinske pejzaže. Ipak, na padinama i proplancima ove planine razvija se izuzetno bogat biljni svet, u kojem posebno mesto imaju retke i neobične vrste, ali i biljke koje su vekovima deo života ljudi na planini.
„Kopaonik je pravi botanički dragulj“, kaže Suzana Komatović iz Nacionalnog parka Kopaonik. Visokoplaninska flora ove planine broji oko 825 vrsta i podvrsta, među kojima ima mnogo reliktnih, retkih, endemičnih i subendemičnih biljaka.
Biljke koje privlače pažnju posetilaca
Za one koji žele da upoznaju biljni svet Kopaonika posebno su zanimljive lekovite biljke. Među njima su vrste poput hajdučke trave, kantariona i ivanjskog cveća, koje se mogu pronaći na različitim delovima planine.
Kopaonik je stanište i biljaka koje imaju veoma specifična područja na kojima rastu. Kopaonička čuvarkuća, Pančićeva režuha i kopaonička ljubičica vezane su za određene delove planine, zbog čega predstavljaju posebno vredan deo njene flore.
Tragovi davnih vremena i priča o runolistu
Među biljkama koje danas rastu na Kopaoniku ima i onih koje su svoje mesto na planini pronašle još u davnim geološkim periodima. Reliktne vrste, koje datiraju još iz vremena ledenog doba, svedoče o tome koliko je biljni svet ove planine poseban i vredan.
Jedna od biljaka koja ima posebno mesto u planinskoj tradiciji jeste runolist, simbol Planinarskog saveza Srbije. U narodu je poznat i kao „Jagodine suze“, a uz njega se vezuje priča o čobanici Jagodi koja je nekada na Kopaoniku čuvala svoje stado.
Prema narodnom predanju, Jagoda je izgubila stado u magli i od tuge zaplakala. Na mestima na kojima su pale njene suze, kako kaže legenda, iznikao je runolist – cvet koji je vremenom postao jedan od prepoznatljivih simbola planine.
Cilj je sačuvati ono što nam je priroda dala
Bogata flora Kopaonika nije samo nešto što treba upoznati, već i sačuvati. Zato je odgovoran odnos prema prirodi važan deo boravka na planini – od toga da iza sebe ne ostavljamo smeće do toga da poštujemo biljni svet i njegova staništa.
„Trudimo se da čuvamo ovo blago, da volimo planinu i da je svi zajedno pazimo“, poručuje Suzana Komatović, uz podsećanje da se samo takvim odnosom može sačuvati Kopaonik kako bi u njegovom prirodnom bogatstvu uživale i buduće generacije.
