Vrane čine specifične i fascinantne stvari koje naučnici neprestano proučavaju. Njihovo ponašanje u divljini i laboratorijama dokazuje da ne deluju samo po instinktu, već da aktivno razmišljaju, planiraju i donose strateške odluke
Njihova kognitivna sposobnost često se upoređuje sa inteligencijom deteta od oko sedam godina: naučna istraživanja pokazala su da ove ptice umeju da koriste alate, rešavaju složene probleme i planiraju unapred, što ih izdvaja iz većine životinjskog sveta. Njihov mozak, iako mali, izuzetno je efikasno organizovan, sa razvijenim sposobnostima za učenje i pamćenje.
Tako nova kaledonijska vrana namerno krivi ravne grančice ili žice kako bi napravila udice kojima izvlači crve iz kora drveća.
Takođe, znaju da spoje nekoliko kratkih štapića u jedan dugačak kako bi dohvatile hranu, što je veština koja je ranije primećena samo kod ljudi i velikih čovekolikih majmuna.
Posebno je impresivna njihova sposobnost prilagođavanja životnoj sredini: vrane prepoznaju ljudska lica, pamte opasne situacije i čak prenose to znanje drugim jedinkama u grupi. Ovakvo ponašanje pokazuje da njihova inteligencija nije samo instinktivna, već i socijalna i iskustveno oblikovana, zbog čega se vrane često nazivaju “ptičjim genijima” životinjskog sveta.
