Pubertet donosi velike fizičke i emocionalne promene, a sa njima se menja i način na koji dete doživljava sebe. Ono što mu je ranije bilo potpuno nevažno može odjednom postati razlog za nesigurnost – od izgleda i telesnih promena do mišljenja vršnjaka i osećaja da li se uklapa u društvo.
Telo se menja, samim tim i slika o sebi
Tokom puberteta telo se menja ubrzano i različitim tempom kod svakog deteta. Rast, promena telesne građe, koža, kosa i druge promene mogu učiniti da adolescent postane mnogo svesniji svog izgleda.
Hormonalne promene mogu uticati i na kožu, pa se često javljaju bubuljice i pojačano mašćenje kože, što kod nekih tinejdžera dodatno utiče na sliku o sebi.
Prema UNICEF-u, upravo je pubertet period u kojem su problemi sa slikom o sopstvenom telu češći, jer hormonalne i fizičke promene povećavaju pažnju koju mladi posvećuju svom izgledu. Osećaj da se njihovo telo menja brže ili sporije od tela vršnjaka može dodatno da izazove nelagodu.
Slika o sopstvenom telu pritom nije samo pitanje izgleda. Ona obuhvata i način na koji mlada osoba vidi sebe, kako se oseća zbog svog izgleda i kako misli da je drugi doživljavaju. Kada nezadovoljstvo izgledom počne da utiče na svakodnevni život, druženje ili odnos prema hrani i fizičkoj aktivnosti, može biti znak da je detetu potrebna dodatna podrška.
Zašto mišljenje vršnjaka toliko znači?
Adolescenti postaju sve više usmereni na odnose sa vršnjacima, a njihovi komentari i reakcije mogu snažno uticati na sliku koju grade o sebi. Američko udruženje psihologa navodi da komentari roditelja i vršnjaka mogu postati deo načina na koji adolescent doživljava sopstveni identitet i vrednost.
Zbog toga jedna kritika, poređenje ili podsmeh mogu imati mnogo veći značaj nego što odraslima deluje. Istovremeno, pubertet je i period u kojem mladi istražuju različite interese, stilove i načine ponašanja dok pokušavaju da odgovore na pitanje ko su i gde pripadaju.
Društvene mreže mogu dodatno pojačati poređenje sa drugima. Fotografije idealizovanog izgleda i sadržaj koji predstavlja određeni tip tela kao poželjan mogu stvoriti utisak da adolescent mora da izgleda na određeni način da bi bio prihvaćen.
Kako roditelji mogu da pomognu?
Samopouzdanje se ne gradi tako što se detetu jednostavno kaže da je „lepo“ ili „najbolje“. Važno je da dete razvija osećaj sopstvene vrednosti i kroz sposobnosti, interesovanja, odnose sa drugima i stvari koje uspeva da postigne.
Roditelji mogu pomoći tako što će saslušati dete bez omalovažavanja njegovih problema, izbegavati poređenja sa drugom decom i pažnju usmeravati i na osobine koje nemaju veze sa izgledom. Posebno se preporučuju otvoreni razgovori o tome kako društvene mreže predstavljaju izgled i podsticanje deteta da prepoznaje sopstvene kvalitete koji nisu povezani sa fizičkim izgledom.
Povremena nesigurnost, promena stila, želja da se uklopi ili veća osetljivost na komentare deo su odrastanja. Međutim, ako briga o izgledu počne da zauzima veliki deo detetovog vremena, dovede do izbegavanja društva, promena u ishrani ili značajno utiče na svakodnevni život, važno je obratiti pažnju i razgovarati sa stručnom osobom.
