Njeno ime bilo je Marija Prita Vučetić.
Rođena je 1866. godine u Seleušu a odrasla u Pančevu u uglednoj trgovačkoj porodici. Marija je od malena pokazivala izuzetnu radoznalost i želju za znanjem.
Osnovnu i Višu devojačku školu završila je u Pančevu, ali njeni snovi bili su veći od onoga što se tada očekivalo od žena.
Odlazi u Cirih i upisuje medicinu. Ispite polaže sa odličnim ocenama, a njen doktorat postaje zapažen i u tadašnjoj medicinskoj literaturi.
Po povratku u Srbiju, zajedno sa suprugom, doktorom Nikolom Vučetićem, počinje da radi u bolnici u Šapcu, gde se brzo pročula po znanju, ali i po svojoj dobroti i predanosti pacijentima.
Boravila je na usavršavanju na klinici dr Hrabaka u Beču, gde je rodila svoje svoje prvo dete, ćerku Jelicu. Drugu ćerku Dušicu rodila je pet godina kasnije u Beogradu.
Kada su počeli Balkanski ratovi, a njen suprug otišao na front, Marija preuzima njegovo mesto opštinskog lekara.
A onda dolazi Prvi svetski rat. Marija postaje lekar Niške bolnice, radi u najtežim uslovima – leči ranjenike tokom povlačenja preko Albanije, na Krfu, i na Solunskom frontu. Pred kraj rata odlazi u Lozanu, a potom u Tulon, gde nastavlja da leči ratne invalide.
Za svoju hrabrost i požrtvovanost dobila je mnoga odlikovanja: Albansku spomenicu, Orden Svetog Save, Orden Crvenog krsta i Krst milosrđa.
Ali njena misija se nije završila po okončanju Prvog svetskog rata. Po povratku u Beograd nastavlja da radi kao lekar, da osniva udruženja i da se bori za položaj žena u društvu. Bila je predsednica Društva beogradskih žena lekara, osnivač Ženske stranke, aktivna u Materinskom udruženju, Srpskom arhivu za celokupno lekarstvo…
Marija Prita Vučetić bila je žena koja je lečila i u ratu i u miru — i ostavila dubok trag u srpskoj medicini i humanosti.
Iz knjige “Srpske heroine u Velikom ratu”, autora: Bojane Ilić, Marijane Mraović i Petra Đurđeva, u izdanju Media centra Odbrana
View this post on Instagram
