Prema rečima kustosa Zavičajnog muzeja u Vlasotincu Veljka Valčića, pretpostavlja se da je Turska kula nastala još za vreme vladavine osmanskog spahije Latin-bega, koji je zaposeo veliku površinu zemljišta u ovom kraju. Tokom godina, meštani su podizali bune težeći oslobođenju, ali je kula ostala kao svedok tog vremena.
Zanimljivo je da su sami Vlasotinčani odigrali ključnu ulogu u njenom spasavanju. Oni su kulu otkupili za tada ogromnu sumu od 125 hiljada groša i tako je sačuvali od rušenja.
„Posle oslobođenja kula je nastavila svoj život. Pretvorena je u opštinsku zgradu, nosila je naziv Stara opština, u kojoj su boravili ćata i njegovi pomoćnici, a sam objekat bio je u vlasništvu vlasotinačkog sreza”, objašnjava Valčić.
Novi život nakon drugog svetskog rata
U periodu nakon Drugog svetskog rata, Turska kula je ostala zapuštena i devastirana. Svest o njenoj istorijskoj vrednosti ubrzo je pokrenula građanske i stručne inicijative za njenu zaštitu. Objekat je zvanično stavljen pod zaštitu države 1963. godine i proglašen kulturnim dobrom, nakon čega se rodila ideja o osnivanju Zavičajnog muzeja.
Usledile su obimne rekonstrukcije kako bi zdanje dobilo izgled i funkcionalnost kakvu ima danas. Uz podršku lokalne samouprave izvedeni su radovi na potpunoj obnovi krova, urađena je hidroizolacija, kompletno su modernizovane mašinske i elektro instalacije, a uređeno je i dvorište kompleksa.
Informacije za posetioce
Danas je Zavičajni muzej u Vlasotincu mesto gde posetioci i meštani mogu da se upoznaju sa bogatom prošlošću ovog kraja. Radno vreme je svakog radnog dana od 07:00 do 15:00 časova, a ulaz je besplatan za sve posetioce.
