Umesto planiranog dolaska kući i mirnih prvih dana sa novorođenčetom, porodica se naglo suočava sa okruženjem neonatalne intenzivne nege, zvukovima medicinskih aparata i ogromnim strahom za život deteta. U tim trenucima odrasli se često osećaju potpuno bespomoćno, dok medicinsko osoblje i tehnologija preuzimaju sve osnovne brige o bebi, od boravka u inkubatoru do ishrane putem sondice.
Stručnjaci iz oblasti neonatalne medicine i dečije psihologije ističu da je premošćavanje te početne fizičke razdvojenosti ključno za kasniji zdrav razvoj prevremeno rođene dece. Čak i u uslovima kada beba zahteva intenzivnu medicinsku podršku, omogućavanje što ranijeg i češćeg kontakta „koža na kožu”, kao i uključivanje roditelja u proces dojenja i hranjenja, ima merljiv pozitivan uticaj.
Ovaj rani fizički i emotivni kontakt ne samo da produbljuje vezu između roditelja i deteta, već stvara stabilnu neurološku i emocionalnu osnovu koja direktno podstiče rane kognitivne procese kod beba.
Kako dete raste i napušta bolničko okruženje, uloga roditelja prelazi u fazu aktivnog podsticanja razvoja u svakodnevnom životu. Da bi prevremeno rođeno dete u budućnosti uspešno savladavalo školske obaveze, gradilo stabilna prijateljstva, emotivne veze i karijeru, najvažnije je stvoriti porodično okruženje koje pruža sigurnost, ali i blagi podsticaj za učenje. Stvaranje atmosfere bez hroničnog stresa omogućava detetu da se razvija sopstvenim tempom, dok umereno izazovne aktivnosti postepeno jačaju njegove intelektualne i socijalne kapacitete.
Jednostavne svakodnevne navike mogu imati dalekosežne pozitivne posledice na dalji razvoj deteta. Redovno čitanje priča od najranijeg uzrasta, vođenje podsticajnih razgovora u kojima se dete podstiče da razmišlja i izražava svoje mišljenje, kao i zajednički obilasci muzeja i kulturnih dešavanja pružaju neprocenjivu stimulaciju mozgu u razvoju. Ovakav pristup nije rezervisan samo za prevremeno rođene bebe, ali kod njih ima poseban značaj jer im pomaže da nadoknade rane izazove i potpuno ostvare svoje potencijale.
Na kraju, iako prevremeno rođenje na samom početku deluje kao zastrašujuća prepreka, uz pravovremenu podršku i rano povezivanje deca izrastaju u potpuno funkcionalne, uspešne i zadovoljne osobe. Ključ leži u strpljenju, ranoj emotivnoj bliskosti i kontinuiranom stvaranju podsticajnog okruženja u kom se strah sa početka života menja poverenjem i zajedničkim napretkom.
