Kada se pomene odmor u Grčkoj, prvo pomislimo na more, plaže i bele kuće. Nisiros ima sve to, ali je njegov najneobičniji deo nekoliko kilometara dalje od obale.
U unutrašnjosti ostrva nalazi se vulkan sa kalderom širokom između tri i četiri kilometra. Kada se stigne do nje, uobičajeni mediteranski prizor naglo se menja. Umesto plavog mora i zelenila, pred posetiocima su svetlo vulkansko tlo, stene i krateri nastali tokom duge geološke istorije ostrva.
Do dna kratera može peške
Najpoznatiji je Stefanos, veliki hidrotermalni krater u koji posetioci mogu da se spuste.
Dugačak je oko 350, širok 260 metara, a dubok do 27 metara. Staza vodi do njegovog dna, pa se krater ovde ne posmatra samo sa vidikovca kroz njega se može i prošetati.
Tek odozgo može da se stekne pravi utisak o njegovoj veličini. Ljudi koji hodaju po dnu deluju sitno u odnosu na široku, gotovo potpuno ogoljenu površinu.
Iako već dugo nema erupcija, Nisiros nije geološki sasvim mirno mesto. Fumarole i druga hidrotermalna aktivnost i dalje postoje na području kaldere, pa ono što se vidi na površini pokazuje da se ispod zemlje procesi nastavljaju.
Poslednja erupcija bila je u 19. veku
Prema podacima Smithsonian Global Volcanism Programa, poslednja potvrđena erupcija Nisirosa dogodila se 1888. godine.
Tokom 19. veka zabeležene su i erupcije 1871. i 1873. godine. Uglavnom je bila reč o freatskoj aktivnosti, odnosno eksplozijama koje nastaju kada se podzemna voda snažno zagreje u kontaktu sa vrelim stenama.
Danas nema lave koja teče kroz krater, ali vulkanski sistem nije nestao. Upravo zbog toga Nisiros je zanimljiv i turistima i naučnicima.
Stefanos nije jedino što može da se vidi
Unutar vulkanskog područja nalazi se više kratera. Pored Stefanosa, među poznatijima su Andreas, Veliki Polyvotis i Mali Polyvotis.
Za one koji žele da ostrvo upoznaju peške uređeno je deset geoloških staza koje prolaze kroz vulkanski pejzaž i povezuju različite delove ostrva. Na Nisirosu su izdvojena i 24 geološka lokaliteta.
Zato obilazak vulkana ne mora da se završi samo kratkim silaskom u Stefanos. Ostrvo može da se istražuje i kroz duže šetnje, mada tokom najtoplijih letnjih dana treba izbegavati hodanje u vreme najveće vrućine. Grčka turistička organizacija preporučuje da se letnje pešačke ture planiraju rano ujutru.
Iznad kratera nalazi se malo grčko selo
Poseban pogled na vulkanski predeo pruža se iz sela Nikia, smeštenog visoko iznad kaldere.
Na prvi pogled to je gotovo školski primer malog grčkog sela – bele kuće, uske ulice i trg popločan kamenčićima. Samo što se nekoliko koraka dalje otvara pogled pravo prema vulkanskim kraterima.
U Nikiji se nalazi i Vulkanološki muzej Nisirosa, posvećen nastanku ostrva i vulkanskoj aktivnosti ovog dela Egejskog mora.
Od ove godine deo je UNESCO mreže
Nisiros je 2026. godine dobio i status UNESCO globalnog geoparka.
UNESCO ovo područje opisuje kao jedan od najmlađih i najaktivnijih vulkanskih sistema Grčke, sa jednom od najbolje očuvanih kaldera u Egejskom moru. Geopark, osim samog Nisirosa, obuhvata i okolna ostrvca i morsko područje.
Upravo vulkan čini da Nisiros izgleda drugačije od ostrva koja najčešće biramo za letovanje.
Ovde se u istom danu može prošetati kroz belo grčko selo, gledati more sa visine, a zatim sići na dno vulkanskog kratera.
