Prema prirodnim ciklusima Zemlje, naša planeta bi u dalekoj budućnosti trebala ponovo početi postepeno da se hladi. Međutim, količina ugljen-dioksida u atmosferi u potpunosti je poremetila taj prirodni mehanizam.
Međutim, sa trenutnom količinom gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi i uzimajući u obzir koliko dugo CO2 ostaje prisutan u vazduhu i okeanima – početak novog ledenog doba odložen je za najmanje 100.000 godina, a prema nekim scenarijima visokih emisija, čak i do 500.000 godina. Čovečanstvo je postalo geološka sila sposobna da promeni prirodne cikluse planete. Iako odlaganje ledenog doba na prvi pogled može delovati kao dobra vest, kratkoročne i srednjoročne posledice nekontrolisanog zagrevanja – poput porasta nivoa mora, ekstremnih suša i gubitka biodiverziteta – predstavljaju daleko veći i neposredniji izazov za našu civilizaciju.
Kako prirodno nastaje ledeno doba?
Dolazak i odlazak ledenih doba primarno diktiraju Milankovićevi ciklusi – promene u Zemljinoj orbiti, nagibu ose i precesiji oko Sunca. Ovi ciklusi određuju koliko sunčeve toplote dopire do severne hemisfere tokom leta.
Kada su leta na severu dovoljno hladna, sneg sa protekle zime ne uspeva da se otopi. S godinama se taj sneg gomila, pretvara u led i formira masivne lednike koji postepeno prekrivaju kontinente.
Zašto je sledeće ledeno doba odloženo?
Istraživanja i klimatski modeli pokazuju da su ključni faktori za ulazak u novo glacijalno razdoblje sledeći:
- Trenutak kada je letnje sunčevo zračenje na severnim širinama na svom minimumu.
-
Niska koncentracija CO2 u atmosferi: Prirodna razina ugljen-dioksida pre industrijske revolucije iznosila je oko 280 ppm (delova na milion).
