Minimalna zarada u Srbiji u prethodne dve godine značajno je povećana, a novi rast sledi već od početka naredne godine.
Vlada Srbije usvojila je odluku prema kojoj će minimalna cena rada od 1. januara 2027. biti povećana za 9,2 odsto – sa 371 na 405 dinara po radnom času. Prema računici Vlade, to odgovara minimalnoj mesečnoj zaradi od 70.470 dinara, odnosno oko 600 evra.
Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla je za Tanjug TV da to, prema najavama, ne bi trebalo da bude i poslednje povećanje tokom 2027. godine.
Cilj je da minimalna zarada do kraja naredne godine dostigne 650 evra, ali taj iznos za sada predstavlja najavljeni cilj, dok je odluka o minimalnoj ceni rada od 405 dinara po satu već usvojena.
Minimalac za dve godine nominalno porastao 49,4 odsto
Đurđević Stamenkovski navela je da je minimalna zarada tokom prethodna 24 meseca nominalno povećana za 49,4 odsto, dok realni rast, kada se uzme u obzir inflacija, iznosi oko 33 odsto.
Prema njenim rečima, to pokazuje da rast nije postojao samo na papiru, već da je povećana i kupovna moć ljudi koji primaju minimalnu zaradu.
Navela je i da je Srbija, prema podacima Eurostata koje je citirala, po kupovnoj moći minimalne zarade napredovala u odnosu na više zemalja Evropske unije.
Ministarka je ocenila da prostor za dalje povećanje zarada zavisi od nastavka privrednog rasta i stabilnih ekonomskih okolnosti. Kao jedan od važnih faktora navela je i očekivani uticaj EXPO 2027 na privrednu aktivnost.
Prema projekcijama koje je Vlada iznela tokom skupštinske rasprave o rebalansu budžeta, bruto domaći proizvod Srbije trebalo bi ove godine da dostigne oko 95 milijardi evra, a naredne da pređe 100 milijardi evra.
Poslodavci i sindikati nisu postigli dogovor
O visini minimalne zarade prethodno su razgovarali predstavnici sindikata i poslodavaca, ali dogovor nije postignut. Nakon toga odluku je, na predlog Ministarstva za rad, donela Vlada Srbije.
Ministarka je navela da su stavovi dve strane bili različiti – sindikati su tražili veće povećanje, dok je deo poslodavaca smatrao da dodatni rast predstavlja rizik za poslovanje.
Paralelno sa povećanjem minimalne cene rada država je predvidela i povećanje neoporezivog dela zarade, kako bi deo dodatnog troška za poslodavce bio ublažen.
Đurđević Stamenkovski istakla je i da je broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu znatno smanjen u odnosu na period od pre desetak godina. Prema podacima koje je iznela, danas je na minimalcu nešto više od 90.000 zaposlenih.
Istovremeno, najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu 2026. pala na 7,2 odsto, čime je prvi put spuštena ispod osam odsto.
Od oktobra počinje primena Zakona roditelj-negovatelj
Ministarka je govorila i o Zakonu roditelj-negovatelj, čija primena počinje 1. oktobra.
Roditelji koji ispunjavaju uslove tada će moći da podnesu zahtev za ostvarivanje novog prava, a najavljena je i mogućnost elektronske prijave kako bi procedura bila jednostavnija.
Ovim zakonom prvi put se formalno uređuje status roditelja koji su zbog stalne brige o detetu morali da napuste tržište rada. Predviđena je materijalna naknada, kao i prava iz penzijskog, zdravstvenog i invalidskog osiguranja.
Prema najavama Ministarstva, naknada neće ostati fiksna, već će se usklađivati sa kretanjem prosečne zarade.
