U srcu Arada ponosno stoje zdanja koja svedoče o veličini jednog čoveka – Milana Tabakovića. Njegovo ime utkano je u najlepše fasade grada, u kamene priče koje odolevaju prolaznosti. Više od pola veka živeo je i stvarao čovek koji nije samo poznavao arhitekturu, već je za nju živeo, poput onih drugih znamenitih Srba čija je sećanja brižno čuvao.
Boža Panić je taj koji Arad poznaje iz temelja. Od gradske kuće do pozorišta, u najužem centru, na nultoj tački s koje se meri svaka daljina, tu on oživljava prošlost. Taj deo grada, nekada tih i skroman, u 19. veku je postao žila kucavica industrijske moći.
Rad Milana Tabakovića
Milan Tabaković, školovan u Budimpešti, arhitekturu je završio s 28 godina. A onda je usledilo putovanje dve godine Evropom, stipendija koja mu je omogućila da upoznaje gradove, stilove… Kada se 1890. vratio u Arad, krenuo je da radi u projektantskom birou. I tada su, jedna za drugom, nikle dve krune njegovog stvaralaštva – Najmanova palata i, dijagonalno od nje, Čanadska palata. Dve građevine koje se ne gledaju samo već se čitaju, poput pisama prošlosti.
Njihove fasade, bogate ornamentima i skulpturalnim detaljima, svedoče o secesiji i historicizmu koje je Tabaković majstorski stopio u jedinstvenu celinu. Prolazeći pored njih, pažljivi posmatrač može razaznati uticaje budimpeštanske škole, ali i snažan pečat ličnog senzibiliteta, težnju ka vertikali koja simbolizuje napredak, ali i toplinu doma. Tabaković nije gradio samo palate; on je gradio ponos Arada, dajući mu lice koje će nositi kroz vekove, uprkos ratovima i zubu vremena.
