Ni temperature koje su dostizale 40 stepeni nisu sprečile meštane i goste da učestvuju u programima posvećenim narodnim običajima, tradicionalnim veštinama, starim sportskim disciplinama i domaćoj kuhinji.
„Ni vrelina nije mogla da nadjača želju ljudi da se okupe, nadmeću i proslave svoje običaje. To je prava snaga Miholjskih susreta sela“, rekao je Krkobabić.
Kako je naveo, manifestacije su tokom prethodne nedelje u devet opština širom Srbije okupile oko 9.000 učesnika i posetilaca iz najmanje 160 sela, saopštilo je Ministarstvo za brigu o selu.
Manifestacije su održane od Pomoravlja i Šumadije, preko Homolja i Timočke Krajine, do Zlatiborskog, Topličkog i Pešterskog kraja. Posetioci su mogli da vide defilee učesnika u narodnim nošnjama, izložbe domaće radinosti, stara sportska nadmetanja i pripremu tradicionalnih specijaliteta.
Vlaško kolo na štulama privuklo posebnu pažnju
Jedan od najzanimljivijih programa održan je u Ranovcu kod Petrovca na Mlavi, gde su učesnici pokazali umeće hodanja, trčanja i igranja kola na štulama.
Predsednica Kulturno-umetničkog društva „Štule“ iz Petrovca na Mlavi Rozica Dragojlović objasnila je da ova neobična veština u tom kraju ima dugu tradiciju.
„Naš kraj, a naročito susedna opština Kučevo, neguje ovu neobičnu tradiciju – hodanje na štulama. Međutim, interesantno je da se samo kod nas igra kolo na štulama. To je veština koja se prenosi s kolena na koleno – znaju je bake, deke, roditelji, a vrlo brzo je savladaju i deca“, rekla je Dragojlović.
Kako je objasnila, štule su nekada imale praktičnu namenu. Ljudi su ih koristili da bi prešli reku Pek kada nije bilo mosta ili kada je trebalo brzo stići do stoke koja je prešla na drugu obalu.
„Danas tu baštinu čuvamo kroz igru i nastupe, a gde god da zaigramo vlaško kolo na štulama, u Srbiji ili inostranstvu, uvek smo prava atrakcija“, istakla je Dragojlović.
U Ranovcu se birao i najlepši štand, dok su se učesnici nadmetali u pripremi tradicionalnih jela. Posetioci su mogli da probaju žmare, starinski specijalitet koji se priprema od ovčetine i kukuruznog brašna.
Program su upotpunili brzo krunjenje kukuruza, stare narodne igre i nastupi kulturno-umetničkih društava.
Pastirske igre, jahanje i tradicionalna nadmetanja
Miholjski susreti okupili su sve generacije i u drugim krajevima Srbije.
U Donjoj Trešnjevici kod Topole najmlađi učesnici takmičili su se u pastirskim igrama, učili kako se potkivaju konji i oprobali se u jahanju.
Posetioci okupljanja u Boljetinu kod Majdanpeka imali su priliku da obiđu Rajkovu pećinu, Šuplju stenu i arheološko nalazište Lepenski Vir.
U Donjem Vidovu kod Paraćina organizovana su sportska nadmetanja u pet disciplina, dok su u Rujištu kod Boljevca održane čobanske igre, izložba tradicionalnih jela i predstavljanje lovačkih specijaliteta.
Ženske i muške ekipe u Gornjoj Jošanici kod Blaca takmičile su se u malom fudbalu, a u Braćku kod Tutina učesnici su pokazali spretnost u tradicionalnim seoskim igrama.
Susreti se nastavljaju u još tri opštine
Miholjski susreti sela biće nastavljeni predstojećeg vikenda na teritorijama Sente, Babušnice i Merošine.
U Tornjošu je najavljen višednevni program koji obuhvata turnir u malom fudbalu, takmičenje u kuvanju gulaša, vožnju zaprežnim kolima i lutkarsku predstavu.
U Velikom Bonjincu kod Babušnice biraće se najbolja banica, uz sportske i kulturne sadržaje i predstavljanje lužničkog govora i dijalekta.
Azbresnica kod Merošine priprema stare seoske igre, izložbu tradicionalnih zanata, umetnina i predmeta domaće radinosti. Predviđena su i takmičenja u kazivanju zdravica i poezije na zavičajnom jeziku.
Miholjski susreti sela i ove godine povezuju različite krajeve Srbije, čuvajući običaje i veštine koje su se u seoskim porodicama prenosile generacijama.
