Ona je u intervjuu za „Večernje novosti“ rekla da se upravo na tome zasniva pravac razvoja Srbije u oblasti zaštite životne sredine.
„Vizija predsednika Srbije Aleksandra Vučića podrazumeva savremene standarde zaštite životne sredine i razvijenu infrastrukturu. Na tome posvećeno radimo“, navela je Pavkov.
Jedan od ključnih dokumenata u tom procesu je nedavno usvojena Zelena agenda do 2033. godine. Prema rečima ministarke, njen cilj nije samo donošenje novih propisa, već da se ekološki standardi vide i u svakodnevnom životu građana.
Kako je objasnila, plan je da zaštita prirode, privredni razvoj i ulaganja u infrastrukturu budu povezani u jedan sistem koji bi dugoročno trebalo da donese bolji kvalitet života.
Poseban fokus ostaje na kvalitetu vazduha. Pavkov je navela da je već premašen cilj zamene 200 kotlova u javnim ustanovama do 2027. godine, dok je u domaćinstvima zamenjeno oko 6.000 kotlova. Istovremeno je obezbeđena sadnja više od pola miliona sadnica širom zemlje.
Interesovanje raste i za električna vozila. Prema podacima koje je iznela ministarka, samo ove godine podneti su zahtevi za kupovinu više od 1.000 električnih automobila.
Veliki deo ulaganja odnosi se i na upravljanje otpadom. Pavkov je rekla da je za izgradnju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom obezbeđeno oko 300 miliona evra. Ti centri trebalo bi da obuhvate 47 lokalnih samouprava u kojima živi više od 1,5 miliona ljudi.
Radovi su u toku i na kanalizacionoj infrastrukturi i postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Od planiranih 418 kilometara kanalizacione mreže završena su 192 kilometra, dok je izgradnja još 226,35 kilometara u toku. Od te deonice, prema njenim rečima, već je izvedeno oko 124 kilometra.
Pavkov smatra da će uspeh čitave strategije moći da se proceni tek prema rezultatima na terenu.
Građani, kako je navela, možda neće prvo primetiti nove zakone i planove, ali će videti uređene deponije, novu kanalizaciju, više zelenila i druge projekte u svojim sredinama.
Ministarka je ukazala i na to da zelena tranzicija otvara nova radna mesta, posebno za mlađe generacije. Sve više se, kaže, traže stručnjaci za energetsku efikasnost, solarne elektrane i cirkularnu ekonomiju.
Prema njenim rečima, reč je o zanimanjima koja će u narednim godinama biti potrebna ne samo u Srbiji, već i širom Evrope.
