Sveštenik Srpske pravoslavne crkve Borislav Petrić objašnjava da manastirska proizvodnja ne može da se posmatra samo kroz prizmu prodaje, jer ona nastaje iz svakodnevnog života monaha i monahinja, ali i iz njihove želje da pomognu ljudima.
„To monasi i monahinje proizvode pre svega iz direktne interakcije sa ljudima koji dolaze i koji im traže neku vrstu pomoći. Uglavnom su to zdravstvene tegobe ili neki postoperativni procesi“, naveo je Petrić.
Kako je istakao, mnogi proizvodi najpre nastaju za potrebe samih manastira, a zatim kroz manastirske i parohijske prodavnice dolaze do ljudi.
Od vina i meda do melema i prirodne kozmetike
Kada se pomenu manastirski proizvodi, najčešće se misli na vino, med i tradicionalne prehrambene proizvode, ali ponuda je mnogo šira. U manastirskim radionicama nastaju različite vrste hrane, melemi, tinkture, ulja i prirodna kozmetika.
Petrić ističe da se svake godine pojavljuju novi proizvodi i rukotvorine, ali da je njihova posebnost upravo u tome što nisu nastali kao deo industrijske proizvodnje, već kao rezultat rada i iskustva koje se prenosi kroz vreme.
Rad koji povezuje svakodnevicu i duhovnost
Govoreći o značaju rada u manastirima, Petrić naglašava da proizvodnja za monahe nije samo način obezbeđivanja sredstava za život.
„Za monaha rad nije samo način da se obezbede sredstva za život. On kroz sve to što spravlja spaja i posao, i molitvu, i duhovni život“, rekao je on.
Zbog toga se manastirski proizvodi često doživljavaju drugačije od uobičajenih proizvoda. Oni nose priču o ljudima koji ih stvaraju, mestu iz kojeg dolaze i tradiciji koja se čuva.
Važnost očuvanja kvaliteta i autentičnosti
Naziv „manastirski“ kod mnogih ljudi izaziva poverenje, ali upravo zbog toga, kako ističe Petrić, važno je sačuvati kvalitet i ne dozvoliti da se izgubi suština tih proizvoda.
„Važno je da ne bude ta serijska proizvodnja, da se nešto pretvori u par hiljada boca ili konzervi, jer onda postoji opasnost da se izgubi kvalitet“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, cilj nije da se manastirski proizvodi posmatraju samo kao brend, već kao način predstavljanja života i rada manastira.
„Ne treba da bude akcenat na tome da neko sad prodaje ili promoviše, već da se na ovaj način manastiri predstavljaju i pokazuju šta oni rade“, rekao je Petrić.
Deo kulturnog nasleđa
Manastirski proizvodi predstavljaju spoj poljoprivrede, starih zanata, znanja o prirodi i tradicije koja se prenosi generacijama. Oni mnoge ljude podstiču ne samo da kupe određeni proizvod, već i da posete manastire iz kojih dolaze i upoznaju njihov život.
Kako je rekao Petrić, upravo taj neposredni kontakt sa manastirima može biti jedan od načina da ljudi bolje razumeju njihovu ulogu u duhovnom i kulturnom životu.
„Ako neko kupi hilandarsko vino, da možda zbog toga ode i da se pokloni Svetom Hilandaru, Studenici ili Žiči“, rekao je Petrić.
Iza manastirskog proizvoda zato često ne stoji samo ono što se nalazi u tegli, flaši ili pakovanju – već priča o radu, veri i tradiciji jednog mesta.
