Govoreći o narednim ciljevima, naveo je prosečnu platu od 1.200 evra, kao i prosečnu penziju i minimalnu zaradu od po 650 evra.
Polemiku su obeležili različiti stavovi o inflaciji, javnom dugu i životnom standardu, uz česta međusobna prekidanja.
Nikezić je osporavao podatke koje je Mali iznosio, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija, dok je Mali insistirao na poređenju ekonomskih rezultata sa periodom do 2012. godine.
„Oni i dalje žive u 2012. godini. Srbija se u međuvremenu promenila“ – rekao je Mali.
Mali o inflaciji i stabilnosti dinara
Govoreći o rastu cena, Mali je ponovio svoju ocenu da su inflatorni pritisci posledica spoljnih kriza i geopolitičkih sukoba.
„Uvezena je spolja, zbog rata u Persijskom zalivu, gde su cene goriva i svega otišle u nebo“ – rekao je Mali.
Posebno je istakao značaj stabilnog deviznog kursa za kupovnu moć građana i obaveze onih koji otplaćuju kredite vezane za evro. Prema njegovoj oceni, slabljenje dinara povećalo bi teret mesečnih rata i dodatno opteretilo kućne budžete.
Mali je zato poručio da stabilnost kursa smatra jednim od važnih oslonaca očuvanja životnog standarda.
„Srbija se zadužuje da bi investirala“
Na pitanje o zaduživanju države, Mali je odgovorio da je ključno posmatrati namenu novca i odnos javnog duga prema veličini ekonomije.
„Srbija se ne zadužuje da bi trošila. Srbija se zadužuje da bi investirala“ – rekao je Mali.
Naveo je da je udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu 2012. godine iznosio 52,5 odsto, dok je sada, prema podacima koje je izneo, 43,7 odsto. Dodao je da je BDP Srbije u međuvremenu porastao sa oko 35 milijardi na oko 97 milijardi evra.
„Mi investiramo u auto-puteve, brze saobraćajnice, brze pruge, zdravstvo, škole, u sve što podiže kvalitet života i čini ekonomiju konkurentnijom i atraktivnijom“ – poručio je Mali.
Ocenio je da takva ulaganja stvaraju uslove za dolazak investitora, otvaranje fabrika i radnih mesta, kao i rast plata i penzija.
„Nije pitanje iznosa duga, nego u šta se ulaže. Ako BDP raste brže od duga, onda stvarate novu vrednost za državu i građane“ – rekao je.
Ciljevi za plate, penzije i minimalnu zaradu
Mali je tokom debate predstavio i ciljeve za naredni period, pozivajući se na program „Srbija 2027 – skok u budućnost“.
„Mi smo jedini rekli kuda idemo. Srbija 2027- skok u budućnost“ – rekao je Mali.
Naveo je da prosečna zarada iznosi 1.034 evra i da je cilj da u decembru dostigne 1.200 evra.
„Hoćemo da prosečna penzija bude 650 evra i minimalna zarada 650 evra“ – poručio je.
Potom je postavio pitanje da li su građani od studentske ili drugih opozicionih lista čuli podjednako konkretan ekonomski plan.
Dušan Bajatović, koji je takođe učestvovao u debati, ocenio je da nakon završetka EXPO 2027 treba pripremiti novu fazu razvoja Srbije i dodatne izvore privrednog rasta.
Polemika o korupciji i političkoj odgovornosti
U završnici razgovora rasprava se proširila na proveru ugovora, korupciju i odgovornost za raniju ekonomsku politiku. Mali je pozvao one koji tvrde da je bilo nezakonitosti da podnesu prijave nadležnim organima.
Iznoseći optužbe na račun Dejana Šoškića, tvrdio je da je on istovremeno bio guverner Narodne banke Srbije i vlasnik privatne firme koja je poslovnim bankama prodavala softver.
Mali je kritikovao i blokade obrazovnih ustanova.
„Dve godine rušite državu. Dve godine blokirate škole, blokirate fakultete“ – rekao je Mali i zaključio da policija i nadležni organi treba da rade svoj posao u slučajevima nasilja i kršenja zakona.
