Mali je istakao da srpska ekonomija, uprkos izazovima u svetu, nastavlja da raste i da su makroekonomski pokazatelji stabilni.
„Ako pogledate sve druge makroekonomske pokazatelje, stopa rasta u drugom kvartalu je 3,6 odsto, jedna od najvećih u Evropi. Inflacija je 1,9 odsto, tržište rada je stabilno, a stopa nezaposlenosti je 8,9 odsto. Pre 13 godina bila je preko 25 odsto. Imamo preko 600 milijardi dinara na računu, rekordne devizne rezerve od preko 30 milijardi evra i rekordne rezerve zlata. Uprkos svim problemima, srpska ekonomija raste i stabilna je“, rekao je Mali.
Govoreći o globalnim ekonomskim prilikama, Mali je ukazao na nastavak konflikta u Zalivu, rast cena nafte, gasa i drugih energenata, kao i usporavanje privrednog rasta u Evropi i svetu.
Prema njegovim rečima, država kroz umanjenje akciza nastoji da drži cene energenata pod kontrolom, dok dodatni problem za svetsku ekonomiju predstavljaju trgovinske tarife koje usporavaju rast.
Mali je naveo da se srpska ekonomija, uprkos takvim okolnostima, dobro drži, a kao jedan od pokazatelja izdvojio je budžetske prihode.
„Za prvih sedam meseci imali smo 112,5 milijardi dinara naplaćenih poreza više od plana. Kada imate takav višak, idemo sa rebalansom budžeta i tih 112 milijardi raspoređujemo na ono što nam je prioritet“, rekao je Mali.
Predloženim rebalansom budžeta ukupni prihodi i primanja povećani su za 112,45 milijardi dinara, na 2.527,15 milijardi dinara.
Među oblastima koje će dobiti dodatna sredstva Mali je posebno izdvojio zdravstvo, za koje je predviđeno oko 30 milijardi dinara više.
Novac će, kako je naveo, biti usmeren na lečenje retkih bolesti, inovativne lekove i smanjenje cena lekova, ali i na nastavak velikih projekata u zdravstvenom sistemu, među kojima su izgradnja Tiršove 2 i ulaganja u zdravstvene ustanove u Vojvodini i Kragujevcu.
Dodatna sredstva predviđena su i za socijalnu zaštitu. Mali je podsetio na Alimentacioni fond, kao i na Zakon o roditelju-negovatelju, za čiju primenu su takođe obezbeđena sredstva.
Značajan deo novca namenjen je i poljoprivredi, kao i nastavku infrastrukturnih ulaganja i dodatnim sredstvima za puteve.
Mali je poručio da je rebalans budžeta rezultat većih prihoda i da država dodatni novac usmerava tamo gde je, kako je rekao, građanima i privredi trenutno najpotrebniji.
