Mali je istakao da srpska ekonomija, uprkos izazovima u svetu, nastavlja da raste i da su makroekonomski pokazatelji stabilni.
„Ako pogledate sve druge makroekonomske pokazatelje, stopa rasta u drugom kvartalu je 3,6 odsto, jedna od najvećih u Evropi. Inflacija je 1,9 odsto, tržište rada je stabilno, a stopa nezaposlenosti je 8,9 odsto. Pre 13 godina bila je preko 25 odsto. Imamo preko 600 milijardi dinara na računu, rekordne devizne rezerve od preko 30 milijardi evra i rekordne rezerve zlata. Uprkos svim problemima, srpska ekonomija raste i stabilna je“, rekao je Mali.
Govoreći o globalnim ekonomskim prilikama, ukazao je na nastavak konflikta u Zalivu, rast cena nafte, gasa i drugih energenata, kao i usporavanje privrednog rasta u Evropi i svetu.
Prema njegovim rečima, država kroz umanjenje akciza nastoji da drži cene energenata pod kontrolom, dok dodatni problem za svetsku ekonomiju predstavljaju trgovinske tarife koje usporavaju rast.
Mali je naveo da se srpska ekonomija, uprkos takvim okolnostima, dobro drži, a kao jedan od pokazatelja izdvojio je budžetske prihode.
„Za prvih sedam meseci imali smo 112,5 milijardi dinara naplaćenih poreza više od plana. Kada imate takav višak, idemo sa rebalansom budžeta i tih 112 milijardi raspoređujemo na ono što nam je prioritet“, rekao je Mali.
Među oblastima koje će dobiti dodatna sredstva posebno je izdvojio zdravstvo, za koje je predviđeno oko 30 milijardi dinara više.
Novac će, kako je naveo, biti usmeren na lečenje retkih bolesti, inovativne lekove i smanjenje cena lekova, ali i na nastavak velikih projekata u zdravstvenom sistemu, među kojima su izgradnja Tiršove 2 i ulaganja u zdravstvene ustanove u Vojvodini i Kragujevcu.
Dodatna sredstva predviđena su i za socijalnu zaštitu. Mali je podsetio na Alimentacioni fond, kao i na Zakon o roditelju-negovatelju, za čiju primenu su takođe obezbeđena sredstva.
Značajan deo novca namenjen je i poljoprivredi, za koju budžet sada iznosi 7,3 odsto ukupnog budžeta, kao i nastavku infrastrukturnih ulaganja i dodatnim sredstvima za puteve.
Mali je naveo i da su rebalansom obezbeđena sredstva za nastavak svih velikih kapitalnih projekata, od EXPO-a i završetka Moravskog koridora, do Dunavske magistrale, „Smajlija“ i početka radova na brzoj saobraćajnici „Vožd Karađorđe“.
Kako je istakao, jedan od glavnih ciljeva rebalansa jeste da se dodatno podstakne privredni rast.
„Imamo rast od 3,6 odsto u drugom kvartalu i idemo ka tome da ove godine budemo na preko tri odsto. Prosek u evrozoni je oko jedan odsto ili ispod toga, što znači da rastemo brže od ostalih“, rekao je Mali.
Dodao je da država želi da ispuni i obećanja data građanima, među kojima je i isplata najavljene jednokratne pomoći.
Prema njegovim rečima, upravo su nastavak investicija, podrška građanima i podsticanje ekonomskog rasta među najvažnijim razlozima zbog kojih se ide na rebalans budžeta.
Mali je naveo da se do kraja septembra očekuje iznos od 980,6 miliona evra, odnosno gotovo milijardu evra, ističući da su neka od obećanja građanima već ispunjena.
Podsetio je da je penzionerima podeljeno 30.000 vaučera u vrednosti od po 10.000 dinara, što, kako je rekao, predstavlja dodatni podsticaj razvoju domaćeg turizma, ali i rastu BDP-a.
„Ispunili smo obećanje i kada je smanjenje cena lekova u pitanju“, rekao je Mali.
Najavio je da će 14. septembra početi isplata jednokratne pomoći penzionerima, čiji će iznos zavisiti od visine penzije. Kako je naveo, pojedini penzioneri dobiće 35.000 dinara, drugi 27.500, dok će deo njih dobiti po 20.000 dinara.
Jednokratnu pomoć dobiće i korisnici socijalne pomoći, dečjeg dodatka i boračkog dodatka.
Deo paketa mera je i isplata po 6.000 dinara svim punoletnim građanima, koja je planirana između 22. i 25. septembra.
Mali je objasnio da će najpre biti izvršena isplata iz Akcionarskog fonda, iz kojeg veliki broj punoletnih građana ima pravo na naknadu od 6.000 dinara.
Za one koji to pravo nemaju, država je, prema njegovim rečima, dodatno izdvojila oko 150 miliona dinara iz budžeta kako bi i njima bila omogućena isplata istog iznosa.
Građani će na sajtu Uprave za trezor moći da ukucaju JMBG, ime i prezime i provere da li imaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda.
Ukoliko to pravo već imaju, neće biti potrebno da se ponovo prijavljuju. Oni koji nemaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda moći će preko istog portala da se prijave za pomoć od 6.000 dinara.
Mali je podsetio da je sličan način prijavljivanja već korišćen 2020. godine.
„Ništa novo, ali važno je da svi punoletni građani dobiju taj novac. Sa jedne strane želimo da ispunimo obećanje koje smo dali, sa druge strane pokazujemo snagu naših javnih finansija, a sa treće želimo da pokažemo brigu prema ljudima“, rekao je Mali.
Govoreći o prihodima budžeta, istakao je da je 112,5 milijardi dinara više od plana rezultat kojem su, kako je rekao, doprineli svi građani Srbije.
„To je uspeh svih građana Srbije i moja velika zahvalnost svima njima, zato što smo zajedno doveli do toga da naša ekonomija bude jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi“, poručio je Mali.
On je ponovo ukazao na stanje javnih finansija, navodeći da država na računu ima oko 600 milijardi dinara, kao i rekordne devizne rezerve i rezerve zlata.
Prema njegovim rečima, javni dug iznosi 43,7 odsto BDP-a, što je gotovo dvostruko manje od proseka Evropske unije, dok tržište rada ostaje stabilno.
Mali je posebno istakao rast bruto domaćeg proizvoda i naveo da će njegova vrednost ove godine prvi put premašiti 95 milijardi evra.
Podsetio je da je 2012. godine BDP Srbije iznosio oko 33 do 34 milijarde evra i dodao da država ostaje pri cilju da njegova vrednost do kraja naredne godine premaši 100 milijardi evra.
„Obećanje koje smo dali da će do kraja naredne godine BDP biti preko 100 milijardi evra, na ovaj način ćemo i ostvariti“, rekao je Mali.
On je ocenio da je srpska ekonomija danas gotovo tri puta jača nego što je bila pre 12 ili 13 godina.
Mali je najavio i da će zakoni neophodni za sprovođenje rebalansa i najavljenih mera pomoći već naredne nedelje biti pred poslanicima u Narodnoj skupštini.
Kako je objasnio, čim ti zakoni budu usvojeni, biće stvoreni formalni uslovi za isplatu pomoći građanima, ali i za sprovođenje rebalansa budžeta.
