Rupica ne prolazi kroz ceo prozor i ne povezuje putničku kabinu sa spoljnim vazduhom. Nalazi se samo u jednom od unutrašnjih slojeva prozorskog sklopa.
Avionski prozor nije napravljen od jednog stakla
Ono što putnik vidi kao prozor zapravo je sklop od nekoliko prozirnih ploča. Njihov tačan broj i konstrukcija mogu se razlikovati u zavisnosti od tipa aviona, ali prozori putničkih letelica najčešće imaju dva noseća sloja i unutrašnju zaštitnu ploču.
Ploča koju putnik može da dodirne prvenstveno štiti ostatak prozora od ogrebotina, udaraca i svakodnevnog habanja. Zato tragovi na njenoj površini uglavnom ne znače da je oštećen deo koji održava pritisak u kabini.
Iza nje se nalaze čvršće ploče, najčešće izrađene od specijalnih akrilnih materijala. Spoljašnja ploča je tokom redovnog leta glavni noseći deo, dok srednja služi kao sigurnosna rezerva. Mala rupica koju putnici primećuju nalazi se upravo u toj srednjoj ploči.
Zbog toga nije sasvim tačno reći da je reč o rupici u „spoljašnjem staklu“. Ona nije otvor prema nebu, već kontrolisani prolaz između kabine i prostora unutar prozorskog sklopa.
Pritisak u kabini i izvan aviona nije isti
Kako avion dobija visinu, vazduh izvan njega postaje sve ređi, a spoljašnji pritisak opada. Pritisak u putničkoj kabini održava se na znatno višem nivou kako bi ljudi mogli normalno da dišu i podnesu boravak na velikoj visini.
Ta razlika pritiska ne deluje samo na trup aviona već i na njegove prozore. Vazduh iz kabine kroz malu rupicu ulazi u prostor između srednje i spoljašnje ploče. Na taj način pritisak u tom međuprostoru ostaje približno jednak pritisku u kabini.
Zbog toga najveća razlika pritiska deluje na spoljašnju ploču. Ona je projektovana da podnese to opterećenje, dok srednja ploča tokom uobičajenog leta ostaje manje opterećena i spremna da posluži kao rezerva ukoliko se spoljašnji sloj ošteti.
Rupica, dakle, ne izjednačava pritisak u kabini sa pritiskom izvan aviona. Kada bi to radila, vazduh bi izlazio iz kabine. Njen posao je da reguliše pritisak samo između pojedinih slojeva prozora.
Zašto otvor mora da bude tako mali
Kada između dve ploče ne bi postojao kontrolisani prolaz, vazduh zarobljen u tom prostoru širio bi se i sabijao tokom penjanja i spuštanja aviona. Time bi nastajala dodatna opterećenja, a pritisak se ne bi raspoređivao onako kako je predviđeno konstrukcijom.
Otvor je mali jer nije potreban snažan protok vazduha. Dovoljno je da omogućava postepeno prilagođavanje pritiska između kabine i prostora iza srednje ploče.
Putnici zato ne mogu da osete strujanje vazduha niti kroz rupicu mogu da vide spoljašnju atmosferu. Iza nje se i dalje nalazi spoljašnji, noseći deo prozora.
Manje vlage i zamagljivanja
Rupica ima još jednu korisnu ulogu. Temperatura sa spoljne strane prozora tokom leta može biti veoma niska, dok se u kabini nalazi topao vazduh sa određenom količinom vlage. Bez ventilacije bi se ta vlaga lakše zadržavala između ploča i kondenzovala na njihovim površinama.
Kontrolisano kretanje vazduha omogućava da deo vlage napusti međuprostor, čime se smanjuju zamagljivanje i stvaranje kapljica između slojeva. Putnici ipak ponekad mogu da primete maglu ili kristale leda na prozoru, naročito tokom promena visine i temperature, ali rupica sprečava da vlaga dugo ostane zarobljena u njegovoj unutrašnjosti.
Sićušni otvor pri dnu avionskog prozora zato nije znak da sa letelicom nešto nije u redu. On pomaže da spoljašnja ploča preuzme predviđeno opterećenje, čuva rezervni sloj manje opterećenim i odvodi vlagu iz prostora između ploča.
Deo koji izgleda kao nevažna tačka zapravo je sastavni deo sistema projektovanog za česte i velike promene pritiska tokom leta.
