Prema njenim rečima, nakon prijavljivanja nasilja potrebno je pažljivo sagledati okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i žrtvi jasno predstaviti dostupne načine zaštite.
„Sigurna sam da postoje mehanizmi zaštite, posebno za osobe koje su izložene ekstremnom nasilju. Veoma je važno da se, nakon uspostavljanja kontakta sa institucijama sistema, izgradi međusobno poverenje, da se žrtva pažljivo sasluša i da se sagledaju sve okolnosti koje su dovele do prijave nasilja“ – kazala je Macura.
Ona je naglasila da žrtva treba da dobije odgovarajuću podršku i prihvati mere koje joj nadležne institucije mogu ponuditi.
Sigurne kuće pružaju zaštitu ženama i deci
Govoreći o najtežim slučajevima porodičnog i partnerskog nasilja, Macura je podsetila da žrtvama na raspolaganju stoje sigurne kuće i prihvatilišta.
„U ekstremnim situacijama postoji sistem sigurnih kuća, odnosno prihvatilišta za žrtve nasilja. Ona u prvom trenutku pružaju podršku i zaštitu ženama koje su izložene nasilju, a često i njihovoj deci“ – objasnila je ministarka.
Macura je o zaštiti žrtava i radu nadležnih organa govorila tokom gostovanja u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.
Ona je istakla da celo društvo ima obavezu da ohrabruje žrtve da potraže pomoć, ali i da zaposleni u institucijama moraju odgovorno da postupaju kada im se neko obrati.
„Svi zajedno svakodnevno moramo da ohrabrujemo žrtve da se obrate institucijama sistema. Istovremeno, institucije moraju dobronamerno da postupe kada neko od njih zatraži podršku. Njihovi predstavnici ne smeju da kaljaju ugled struke i moraju maksimalno da se posvete interesima žrtve“ – poručila je Macura.
Izmene zakona uskoro pred poslanicima
Ministarka je najavila i izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, čiji je cilj dodatno unapređenje postojećeg sistema podrške i zaštite.
Kako je objasnila, predlozi su upućeni Evropskoj komisiji, od koje se očekuje povratna informacija pre nastavka procedure.
„Očekujem da ćemo uskoro dobiti odgovor Evropske komisije na predloge zakona koje smo uputili i da će se oni ubrzo naći pred narodnim poslanicima. Reč je i o izmenama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koje bi trebalo dodatno da unaprede postojeći sistem podrške, a koji već daje određene rezultate“ – rekla je Macura.
Najavljene izmene trebalo bi da poboljšaju saradnju nadležnih službi, olakšaju položaj žrtava i umanje rizik od njihove ponovne viktimizacije tokom institucionalnih i sudskih postupaka.
Više prijava značilo bi veće poverenje žrtava u institucije
Macura je podsetila da je Srbija 2013. godine, kao jedna od prvih deset država, ratifikovala Istanbulsku konvenciju, koja propisuje smernice za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Tri godine kasnije usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, čija je primena počela 1. juna 2017. godine. Prema njenim rečima, od ratifikacije Konvencije broj žena i muškaraca ubijenih u porodičnom nasilju smanjen je za više od 40 odsto, dok je prošle godine zabeležen najmanji broj ubijenih žena u poređenju sa prethodnim godinama.
Ipak, Macura je naglasila da takvi podaci ne mogu biti razlog za zadovoljstvo sve dok u porodičnom nasilju strada makar jedna osoba.
„Naš cilj je da imamo što više prijava nasilja, jer bi to značilo da smo ohrabrili žene, muškarce i sve druge koji su mu izloženi da se obrate institucijama“ – poručila je Macura.
Kako je objasnila, veći broj prijava ne bi nužno značio da nasilja ima više, već da ga žrtve i njihovo okruženje češće prepoznaju i da imaju dovoljno poverenja da se obrate nadležnima.
