Smestivši se na 1216 metara nadmorske visine na planini Goč, ovaj veličanstveni vrh pruža prizor koji oduzima dah: jedna polovina Šumadije, zatim Željin, Jastebac, Stolovi, Juhor i Rtanj – svi su tu, pred vama, kao na dlanu. Do Ljuktena možete stići pešačenjem, ali i terenskim vozilom, no ono što vas čeka na vrhu nije samo pogled. To je i vazduh koji se retko gde udiše, ali i adrenalin koji prati svaki korak ka ovom prirodnom tronu.
Poslednjih godina na Goču se vrši pošumljavanje, jer priroda ovde ne prolazi lako. Letnje dnevne temperature znaju da dostignu i 50 stepeni, da bi noću pale čak na 10. Velike razlike osećaju se i zimi. Te ogromne temperaturne razlike čine opstanak biljaka, čak i onih veštački zasađenih, pravim izazovom.
A biljni svet je ovde bogatstvo za sebe. Bukva, hrast, jela, smrča i crni bor preovlađuju u šumskoj vegetaciji, a prema nekim istraživanjima na Goču raste čak 70% balkanske flore. Ako je verovati profesoru Ducakovu, upravo ovde nalazi se najveće bogatstvo lekovitog bilja u Srbiji.
Na Ljuktenu se ne osvaja samo visina već i osećaj da ste na mestu gde se priroda pokazala u svom najlepšem, ali i najizazovnijem izdanju.
I dok na Ljuktenu uživate u prostranstvu koje se pruža pred vama, teško je ne primetiti poseban osećaj mira i tišine koji ovde vlada. Možda je to zbog visine koja vas odvaja od svakodnevice, možda zbog vetra koji donosi miris planinskog bilja, a možda i zbog svesti da stojite na mestu koje vekovima svedoči o neprolaznoj lepoti šumadijskog kraja. Na Goču, gde se smenjuju žestoke dnevne vrućine i sveže planinske noći, svaki izlazak sunca i svaki zalazak predstavljaju malu nagradu za one koji se odluče da dođu i provedu svoje slobodno vreme na ovom mestu. Budite i vi jedni od njih! A ovde možete ubrati i kleku od koje možete napraviti vrhunsku domaću rakiju!
